Učenici koji pozitivno razmišljaju o sopstvenim sposobnostima i svom predmetu imaju veće šanse da postignu ciljeve koje su sebi postavili. Nasuprot tome, nedostatak poverenja u sopstvene sposobnosti može dovesti do promašaja ciljeva. Ovo pokazuje meta-studija koju je sproveo DIPF | Lajbnic institut za istraživanje i informacije u obrazovanju i druge institucije.
Studija je ispitivala interakciju između motivacije i uspeha u učenju, za šta su istraživači analizirali podatke iz pet intenzivnih longitudinalnih studija. Rezultati su sada objavljeni u časopisu Contemporari Educational Psichologi.
Sve korišćene longitudinalne studije uključivale su dnevne ankete. Iako se svaka od ovih studija bavila različitim istraživačkim pitanjima, sve su uključivale podatke o svakodnevnom učenju, ciljevima i procenama sopstvenih kompetencija. Anketirani su samo studenti univerziteta.
U pet studija prikupljeni su skupovi podataka od 841 učenika, analizirani višestepenim analizama i sintetizovani u meta-analizi. U zavisnosti od studija, pripadali su različitim predmetima, predmetnim grupama i semestrima.
„Sa pet studija, imali smo veliki i veoma raznovrstan skup podataka koji je dostupan za naknadnu upotrebu“, objašnjava dr Marija Teobald, prvi autor nedavno objavljenog rada. Ona dodaje: „Bilo bi veoma skupo da sami sprovedemo ovako opsežno istraživanje.“
Svih pet studija potvrdilo je centralnu tezu istraživanja motivacije, prema kojoj postoji veza između poverenja u sopstvene kompetencije, interesovanja za predmet i uspeha, kaže psiholog Teobald. Jedna stvar sledi drugu, kaže ona. „Učenici koji ostvare svoje ciljeve učenja jednog dana su više motivisani da nastave da uče sledećeg.
Kao i ovaj vrli krug, pokazao se i začarani krug. Na primer, motivacija opada ako su ciljevi učenja promašeni dan ranije – neki od ispitanika su odlagali sledećeg dana, odnosno odlagali su učenje za kasnije. Oni koji su redovno odugovlačili imali su manje šanse da postignu svoje ciljeve.
U isto vreme, neostvarivanje ciljeva nije nužno dovelo do pokretanja ovog začaranog kruga. Umesto toga, učenici su se nosili sa neuspehom na veoma različite načine, uključujući i one koji nisu bili obeshrabreni i kasnije su se trudili još više.
Istraživači su identifikovali još jedan vrli krug u smislu vrednosti prema predmetnoj oblasti. Oni koji su bili zainteresovani za svoj predmet takođe su imali veće šanse da postignu svoje ciljeve. Motivacija je stoga važan faktor u objašnjavanju uspeha u učenju na individualnom nivou, naglašava Teobald.
Pored ovakvih motivacionih aspekata, autori su uporedili i koliko su vremena različiti ispitanici proveli na svojim zadacima. Međutim, istraživač DIPF-a naglašava da nije pronađena korelacija između količine vremena provedenog u učenju i postizanja ciljeva učenja. „Oni koji provode mnogo vremena u učenju ne rade to nužno iz čistog profesionalnog interesa, već možda i zato što se zadaci doživljavaju kao teški.
Iako su studije anketirale samo studente, vrlo je verovatno da se rezultati odnose i na druge starosne grupe, kao što su školarci. Međutim, da bismo bili sigurni, ovo bi trebalo da se testira na uzorku dece školskog uzrasta, zaključuje Marija Teobald.
