Studija identifikuje šest lekova koji se mogu ponovo koristiti za lečenje toksoplazmoze

Studija identifikuje šest lekova koji se mogu ponovo koristiti za lečenje toksoplazmoze

Naučnici traže nove načine za lečenje toksoplazmoze, zarazne bolesti koja pogađa više od trećine svetske populacije. Jedan od najnovijih dostignuća je objavljen u članku objavljenom u časopisu PLOS ONE od strane istraživača sa Medicinske škole Jundiai (FMJ) u državi Sao Paulo, Brazil.

Grupa je pregledala 160 postojećih lekova kako bi istražila njihovu potencijalnu prenamenu za borbu protiv toksoplazmoze. Lekovi su pripadali COVID Boku, biblioteci jedinjenja koju je razvila kompanija Medicines for Malaria Venture (MMV) za borbu protiv SARS-CoV-2. MMV je neprofitna organizacija stvorena za razvoj novih pristupačnih lekova protiv malarije kroz javno-privatna partnerstva.

„Identifikovali smo šest jedinjenja koja su najmanje 30 puta smrtonosnija za parazite toksoplazmoze nego za ćelije domaćina“, rekla je Juliana Kuero Reimao, poslednja autorka članka. Šest jedinjenja su etaverin, almitrin, fluspirilen, tietilperazin, PB38 i nebivolol.

„Almitrin se obično propisuje za hroničnu opstruktivnu bolest pluća [HOBP]. Testirali smo ga na miševima sa hroničnom toksoplazmozom i otkrili da je efikasan, što dovodi do značajnog smanjenja opterećenja parazitima u mozgu“, rekao je Reimao, profesor parazitologije i savetnik za tezu za FMJ-ov program postdiplomskih studija zdravstvenih nauka.

Istraživači povezani sa Federalnim univerzitetom Alfenas (UNIFAL) i Federalnim univerzitetom u Paraibi (UFPB) sarađivali su sa Reimaom.

U laboratoriji, jedinjenja COVID Bok-a su prvo procenjena u ljudskim ćelijama zaraženim Tokoplasma gondii, protozojskim parazitom koji izaziva toksoplazmozu. Računarska analiza je takođe sprovedena da bi se procenila apsorpcija, distribucija, metabolizam, izlučivanje i toksičnost.

„Sva odabrana jedinjenja pokazala su se dobro u smislu gastrointestinalne apsorpcije i prožimanja krvno-moždane barijere [zaštitnog sloja ćelija koji oblaže unutrašnje površine krvnih sudova unutar mozga], što je poželjna karakteristika za lečenje bolesti izazvanih parazitima koji inficiraju moždane ćelije. Tražili smo jedinjenja koja bi mogla da uđu u ćelije i eliminišu patogen bez oštećenja ćelija domaćina“, objasnio je Reimao.

Potrebno je više ispitivanja pre nego što se bilo koji od lekova može ponovo koristiti za lečenje toksoplazmoze, ali dosadašnji rezultati su veoma obećavajući, dodala je ona. „Još studija će uslediti na osnovu našeg istraživanja. Još uvek procenjujemo druga jedinjenja, a možda su čak i bolja od onih koji su već identifikovani“, rekla je ona.

Važno je razviti nove terapije za toksoplazmozu, naglasila je ona. „Ograničen broj lekova za lečenje infekcije u akutnom stadijumu često dovodi do preosetljivosti i toksičnosti. Efikasne mogućnosti lečenja trudnica sa ovom bolešću i hronične toksoplazmoze takođe su ograničene, naglašavajući potrebu za daljim istraživanjem i razvojem“, rekla je ona. .

Lečenje bolesti je složeno jer napreduje u dve faze. Efikasni lekovi su dostupni za akutnu fazu, ali više nisu korisni kada bolest postane hronična. U akutnoj fazi, pacijent se inficira konzumiranjem kontaminirane vode ili hrane. Parazit se takođe može preneti na fetus od aktivno zaražene majke tokom trudnoće.

U akutnoj fazi, koja može da traje nekoliko nedelja, parazit se brzo i intenzivno razmnožava, uglavnom kolonizujući ćelije mozga, oka i mišića i stvarajući ciste u kojima se može sakriti. Simptomi tada nestaju i počinje hronična ili latentna faza.

Bolest postaje opasna ako imunitet domaćina oslabi. T. gondii se tada može ponovo aktivirati i izazvati ozbiljne probleme uključujući cerebralne komplikacije, potencijalno ubijajući pacijenta. Trudnice se rutinski testiraju na toksoplazmozu u prvom tromesečju. Glavni rizik u ovoj grupi je zaraza fetusa, što rezultira urođenom toksoplazmozom. Muškarci mogu provesti svoj život bez pregleda i otkriti da su zaraženi samo ako postanu imunokompromitovani.

Kontaminacija ljudi se obično dešava gutanjem vode ili hrane koja sadrži parazita. Urođeni oblik koji se prenosi tokom trudnoće može izazvati pobačaj, malformaciju i neurološke, slušne i očne posledice. Procenjuje se da svaki treći Brazilac ima toksoplazmozu, prema Institutu Adolfo Luc, centralnoj laboratoriji za epidemiološki nadzor u državi Sao Paulo. U Sjedinjenim Državama je oko 40 miliona odraslih i dece zaraženo, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), a toksoplazmoza je glavni uzrok smrti od bolesti koje se prenose hranom.

Većina zaraženih T. gondii je asimptomatska. Neki se žale na bolove u mišićima i zglobovima, kao i na nelagodnost nalik gripu, otečene limfne čvorove i umor. Rizik od teške toksoplazmoze je najveći za bebe rođene od majki zaraženih neposredno pre ili tokom trudnoće, i za imunokompromitovane pacijente, kao što su oni koji se leče od raka određenim vrstama hemoterapije, oni koji primaju transplantaciju i oni sa HIV/AIDS-om. Dijagnostički test je vredan truda za sve ove pacijente. Ako je rezultat pozitivan, treba ih lečiti dok se simptomi ne poboljšaju.

Sledeći koraci za istraživače će uključiti procenu drugih obećavajućih jedinjenja kod životinja sa toksoplazmozom, i akutnom i hroničnom. Grupa je takođe pregledala i druge kutije koje je isporučio MMV, za ukupno 600 procenjenih jedinjenja.

„Rezultati kod zaraženih životinja obećavali su za još dva jedinjenja i sada se pišu za objavljivanje“, rekao je Reimao.