Uvođenje lama (Llama glama) u zemljište izloženo povlačećim glečerima može ubrzati uspostavljanje stabilnog tla i formiranje ekosistema, ublažavajući neke od štetnih efekata klimatskih promena, prema eksperimentalnom istraživanju koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Teksas u Ostinu i partnerskih institucija u Peruu.
„Glečeri se brzo tope širom sveta, stvarajući nestabilne i opasne pejzaže, odvodnjavanje kiselih stena i navale na rudarstvo koje ne poštuju prava na zemljište lokalnih i starosedelaca“, rekao je Tim Bič, profesor geografije i životne sredine i jedan od autora rada. . „Istraživanje pokazuje da lame, kada ih upravljaju autohtoni stočari, ubrzavaju plodnost tla i sukcesiju biljaka.
Studija je objavljena u Scientific Reports.
Zemljište izloženo topljenju glacijala u početku ima tlo sa malo hranljivih materija koje je negostoljubivo za vegetaciju. Bez intervencije, ovim pejzažima može biti potrebno stotine godina da se stabilizuju.
Istraživači su se udružili sa Llama 2000 Asociacion, lokalnom zajednicom farmera čije je selo bilo pogođeno drenažom kiselih stena. Radeći na izloženoj ivici glečera Uruašraju u Kordiljeri Blanci u Peruu, tim je napravio osam parcela od 925 kvadratnih metara, od kojih bi polovina bila smeštaj za lame, a polovina bi ostala nezauzeta kontrolna parcela. Zatim su pratili kvalitet zemljišta i rasprostranjenost biljnih vrsta na parcelama od 2019. do 2022. godine.
Do kraja trogodišnjeg posmatranja, parcele lame su pokazale značajno povećan nivo organskog ugljenika i azota u zemljištu, kao i povećanje biljnog pokrivača od 57%, sa četiri biljne vrste identifikovane između druge i treće godine eksperimenta koje nisu bile prisutne u početak.
Povećanje plodnosti zemljišta na parcelama lame može se pripisati izmetu, krznu i ispaši životinja. Istraživači su takođe analizirali uzorke balege kako bi videli da li lame mogu delovati kao distributeri semena. Pronašli su 12 vrsta semena među balegom, od kojih je pet još uvek imalo sposobnost klijanja, što znači da su lame mogle da unesu biljne vrste za niže nadmorske visine u nedavno deglaciranu zemlju.
Kako planinski glečeri nastavljaju da se brzo smanjuju usled klimatskih promena, prikupljanje podataka o upravljanju ekosistemima posle topljenja je kritično.
„Nije jedan ovakav eksperiment urađen u ovim oblastima i na ovoj nadmorskoj visini, iako je bilo eksperimenata na ispaši sa drugim vrstama životinja na ispaši, a znamo da često mogu biti od pomoći za upravljanje ekosistemom“, rekla je Anais Zimer, nedavna Dr. diplomirao na UT i prvi autor na radu.
„Nalazi takođe imaju veliki sociokulturni uticaj pošto su lame deo prakse stočarstva predaka. Ponovno divljanje andskih kamila, u saradnji sa lokalnim zajednicama, može pomoći da se poboljšaju destruktivni procesi deglacijacije izazvane globalnim zagrevanjem, uz favorizovanje lokalne ekonomije.“