Papa Franja je danas izgrdio svetske lidere i pozvao ih da se obavežu na mere koje će usporiti klimatske promene pre no što bude prekasno, upozorivši da se božje delo, koje se sve brže zagreva, približava „tački sa koje nema povratka“.
U neuobičajeno mračnoj dopuni njegove čuvene enciklike o životnoj sredini iz 2015. godine, Franja je intenzivirao uzbunu zbog „nepovratne“ štete po ljude i planetu koja se već dešava i izrazio tugu zbog toga što najvišu cenu plaćaju najsiromašniji i najranjiviji.
„Sad više ne možemo da zaustavimo ogromnu štetu koju smo prouzrokovali, a jedva da imamo vremena da sprečimo još tragičniju štetu“, upozorio je papa.
Rimokatolički poglavar direktno je napao SAD, rekavši da su tamošnje emisije gasova staklene bašte po glavi stanovnika dva puta veće nego u Kini i sedam puta veće u proseku nego u siromašnim zemljama.
Premda, kako je rekao, pojedinačni napori domaćinstava pomažu, „možemo reći da bi opsežna promena neodgovornog životnog stila povezanog sa zapadnim modelom imao značajan dugoročni uticaj“, dodao je.
Dokument zvani „Slavimo boga“ objavljen je na dan gozbe Svetog Franje Asiškog, papinog imenjaka poznatog po ljubavi prema prirodi, a cilj mu je da podstakne nesložne svetske lidere da dogovore obavezujuće klimatske ciljeve na sledećoj rundi globalnim klimatskih pregovora u Dubaiju pod kapom Ujedinjenih nacija.
Koristeći precizne naučne podatke, oštru diplomatsku argumentaciju i teološko rasuđivanje, Franja je izneo stav da svet ima moralni imperativ da je što je moguće pre zameni fosilna goriva čistom energijom, koristeći sredstva koja su „efikasna, obavezujuća“ i koja se mogu pratiti.
Papa je žestoko napao ljude, uključujući neke u Rimokatoličkoj crkvi, koji seju sumnje u naučne tvrdnje da gasovi staklene bašte izazivaju klimatske promene. On se sarkastično razračunao sa njihovom argumentacijom, pokazao da nema strpljenja za njihov profiterski mentalitet, a za tvrdnje da će se prelaskom na čistu energiju izgubiti radna mesta nazvao besmislicom.
Takođe je rekao da rast emisija gasova staklene bašte i rast globalnih temperatura počinju sa industrijskom revolucijom, a da se naročito ubrzavaju u poslednjih 50 godina.
Prema njegovim rečima, nije više moguće sumnjati u „ljudsko poreklo klimatskih promena“.
Premda je konstatovao da „izvesne apokaliptične dijagnoze“ možda i nemaju utemeljenje, ukazao je da nečinjenje više nije opcija i da su razaranja već krenula, a da neke posledice, poput onih po biodiverzitet, više ne mogu da se otklone i da će se pretvoriti u lavinu ako se smesta ne krene u akciju.
