Istraživački tim na Institutu Francis Crick i Great Ormond Street Hospital (GOSH)/UCL Great Ormond Street Institute of Child Health identifikovali su nove potencijalne tretmane za decu sa retkim genetskim stanjima krvnih sudova, koji izazivaju teške, doživotne i onesposobljavajuće simptome kao što su napadi i poremećeni razvoj.
Kroz dva rada objavljena u Journal of Investigative Dermatology, istraživači su pokazali da problemi sa kalcijumom leže u osnovi ovih bolesti. Stabilizacija nivoa kalcijuma u mozgu bi stoga mogla biti meta za nove tretmane, kako bi se mozak zaštitio od oštećenja tokom vremena.
„Mozaične mutacije“—genetske promene koje se pojavljuju u nekim ćelijama u telu, ali ne u svim—u dva gena, GNAK ili GNA11, izazivaju spektar stanja uključujući Sturge-Veberov sindrom i Phakomatosis Pigmentovascularis sa dermalnom melanocitozom (PPV-DM).
Ove mutacije utiču na kožu, mozak i oči, što dovodi do napadaja, poremećaja u razvoju, jakih glavobolja, slepila i madeža na licu. Iako se deca rađaju sa ovim uslovima, simptomi mozga se progresivno pogoršavaju tokom prvih godina života. Ljudi mogu da imaju normalan životni vek, ali mnogi će tokom svog života imati ozbiljne i onesposobljavajuće simptome.
Poznato je da se depoziti kalcijuma stvaraju u mozgu u ovim uslovima. Oni formiraju paralelne linije u krvnim sudovima, nazvane „tramlining“, koje se mogu videti na rendgenskim snimcima. Doktori su verovali da su naslage kalcijuma nespecifični znaci oštećenja mozga, ali ovo istraživanje dovodi u pitanje ovo gledište.
Istraživači su u GOSH-u pregledali 42 dece sa Sturge-Veberovim sindromom ili PPV-DM. Otkrili su da je 74% dece imalo najmanje jedno abnormalno merenje kalcijuma u krvi, a depoziti kalcijuma u mozgu su se vremenom pogoršavali. Operacija epilepsije kod pet pacijenata otkrila je naslage kalcijuma unutar moždanih ćelija i sitne krvne sudove u mozgu.
Istraživači su zatim proučavali uzorke pacijenata u laboratoriji u Kriku, kao i ćelije krvnih sudova projektovane sa i bez mutacija. Ovaj pristup je razjasnio šta se tačno dešava u ćelijama sa mutacijama, identifikujući da se previše kalcijuma oslobađa unutar ćelija sve vreme. Ovaj efekat je bio toliko jak da je doveo do toga da ćelije uvlače još više kalcijuma spolja da bi održale korak sa potražnjom, preko transportera na ćeliji zvanih CRAC kanali. Tim je zaključio da ova hronična neravnoteža kalcijuma može biti osnova kliničkih simptoma.
Da bi pokušao da leči ćelije u laboratoriji, tim je testirao novu genetsku terapiju za utišavanje hiperaktivnog gena i lek koji blokira CRAC kanale. Oba tretmana su uspela da poboljšaju probleme sa kalcijumom, ali je genetska terapija bila najefikasnija.
Istraživači se nadaju da će rana intervencija sa genetskom terapijom ili sa lekom koji cilja na put kalcijuma sprečiti nakupljanje kalcijuma u ćelijama mozga i doprineti napadima.
Veronika Kinsler, glavni vođa grupe Laboratorije za mozaicizam i preciznu medicinu u Cricku, profesor pedijatrijske dermatologije i dermatogenetike na GOSH/UCL i profesor istraživanja NIHR-a, rekla je: „Uvek je takav šok za porodicu ako se dete rodi sa Sturge-Veberov sindrom ili PPV-DM, jer se ova retka stanja ne otkrivaju ultrazvučnim pregledom i ne prolaze u porodicama tako da se mogu desiti bilo kome.
„Koristeći moć nauke da utvrdimo šta se tačno dešava u ovoj bolesti, konačno smo uspeli da razumemo naslage kalcijuma u mozgu koje su lekari godinama viđali na klinici. Uz podršku svih pacijenata koji učestvovali i finansijeri, bili smo u mogućnosti da iskoristimo ovaj novi uvid da osmislimo potencijalne tretmane. Mislimo da postoji prozor mogućnosti gde sada možemo da pokušamo da napravimo razliku za decu kojoj su dijagnostikovane ove teške bolesti.“
Antonela Perini, predsednica Associazione Sindrome di Sturge Veber Italia, rekla je: „Za našu organizaciju, koja okuplja pacijente obolele od retkih bolesti i njihove porodice, naučno istraživanje je naš najvažniji saveznik i nada. Dakle, istraživački projekat koji donosi takve značajni i potencijalno uticajni rezultati ispunjavaju nas zadovoljstvom i osećanjem poverenja u budućnost“.
