Naučnici Mungi Bavendi, Luis Brus i Aleksej Ekimov dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2023. godine za „otkriće i sintezu kvantnih tačaka“, koje osvetljavaju kompjuterske monitore i televizijske ekrane i koje lekari koriste za mapiranje tumora. .
„Nobelovci… uspeli su da proizvedu čestice tako male da su njihova svojstva određena kvantnim fenomenima. Čestice, koje se nazivaju kvantne tačke, sada su od velikog značaja u nanotehnologiji“, navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta za hemiju. .
„Istraživači veruju da bi u budućnosti mogli da doprinesu fleksibilnoj elektronici, sićušnim senzorima, tanjim solarnim ćelijama i šifrovanoj kvantnoj komunikaciji.
Nanočestice i kvantne tačke se koriste u LED svetlima i takođe se mogu koristiti za vođenje hirurga dok uklanjaju tkivo raka.
Nagradu staru više od jednog veka dodeljuje Kraljevska švedska akademija nauka i vredna je 11 miliona švedskih kruna (997.959 dolara).
Činilo se da je ranije u sredu akademija nehotice objavila imena trojice naučnika za koje je rekla da su dobili ovogodišnju Nobelovu nagradu za hemiju.
Bavendi je profesor na Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT), Brus je profesor emeritus na Univerzitetu Kolumbija, a Ekimov radi za Nanocristals Technologi Inc.
Brusa je 1972. godine zaposlio AT&T Bell Labs gde je proveo 23 godine, posvećujući veliki deo vremena proučavanju nanokristala.
Bavendi je rođen u Parizu i odrastao u Francuskoj, Tunisu, a američki Bavendi je svoje postdoktorsko istraživanje obavio pod Brusom, zatim se pridružio MIT-u 1990. i postao profesor 1996.
Ekimov je rođen u Sovjetskom Savezu, radio je za Vavilov Državni optički institut pre nego što se preselio u Sjedinjene Države. Godine 1999. Ekimov je imenovan za glavnog naučnika u Nanocristals Technologi Inc.
Treći ovogodišnji niz nagrada, Nobel za hemiju, prati one za medicinu i fiziku objavljene ranije ove nedelje.
Ustanovljene voljom švedskog pronalazača dinamita i hemičara Alfreda Nobela, nagrade za dostignuća u nauci, književnosti i miru dodeljuju se od 1901. godine sa nekoliko prekida, pre svega zbog svetskih ratova.
Nagrada za ekonomiju je kasniji dodatak koji finansira Švedska centralna banka.
Dok su nagrade za hemiju ponekad u senci nagrade za fiziku i njenih poznatih dobitnika kao što je Albert Ajnštajn, među dobitnicima hemije su mnogi naučnici, uključujući pionira radioaktivnosti Ernesta Raderforda i Mariju Kiri, koji je takođe osvojio nagradu za fiziku.
Prošlogodišnja nagrada za hemiju pripala je naučnicima Kerolin Bertoci, Mortenu Meldalu i Bariju Šarplesu za pionirski rad u „hemiji klikova“, otkrivajući reakcije koje omogućavaju da se molekuli spoje i stvore nova jedinjenja.
