Napravljen je uređaj koji može da vrši kliničke preglede dojke (CBE).
Manipulator, koji je dizajnirao tim na Univerzitetu u Bristolu i baziran u laboratoriji za robotiku u Bristolu, u stanju je da primeni veoma specifične sile u opsegu sličnom silama koje koriste ljudski ispitivači i može da otkrije grudve koristeći senzorsku tehnologiju na većim dubinama nego ranije.
Ovo bi moglo da revolucioniše način na koji žene prate zdravlje svojih grudi dajući im pristup bezbednim elektronskim CBE-ovima, koji se nalaze na lako dostupnim mestima, kao što su apoteke i zdravstveni centri, koji daju tačne rezultate.
Preciznost, ponovljivost i tačnost su od najveće važnosti u ovim taktilnim medicinskim pregledima kako bi se osigurali povoljni ishodi za pacijente. Predložen je niz automatskih i poluautomatskih uređaja koji pomažu u optimizaciji ovog zadatka, posebno za situacije koje je teško otkriti i teško doći, kao što je tokom minimalno invazivne hirurgije.
Istraživački tim je uključivao mešavinu postdiplomskih i dodiplomskih istraživača, pod nadzorom dr Antonije Cemanaki iz Bristolske laboratorije za robotiku. Glavni autor Džordž Dženkinson je objasnio: „Postoje suprotstavljene ideje o tome koliko je sprovođenje kliničkih pregleda dojki (CBE) korisno za zdravstvene ishode populacije. Generalno se slaže da ako se dobro izvede, onda može biti veoma korisno i dijagnostička tehnika niskog rizika“. Video snimak uređaja u pokretu. Zasluge: Džordž Dženkinson
Rad tima „Robotski radijalni palpacioni mehanizam za pregled dojke (IRIS)“ predstavljen je na RO-MAN konferenciji.
„U prošlosti je bilo nekoliko pokušaja da se koristi tehnologija za poboljšanje standarda prema kojem zdravstveni radnici mogu da izvedu CBE tako što će robot ili elektronski uređaj fizički palpirati tkivo dojke. Ali poslednja decenija ili više od tehnološkog napretka u manipulaciji i senzorska tehnologija znači da smo sada u boljoj poziciji da to uradimo. Prvo pitanje na koje želimo da odgovorimo u okviru ovoga je da li se specijalizovanom manipulatoru može pokazati da ima spretnost neophodnu da palpira realističnu veličinu i oblik grudi“, – dodao je Dženkinson.
Tim je kreirao svoj manipulator koristeći 3D štampanje i druge kompjuterizovane tehnike numeričke kontrole i koristio kombinaciju laboratorijskih eksperimenata i simuliranih eksperimenata na lažnoj (silikonskoj) dojci i njenom digitalnom blizancu, oba po uzoru na volontera na Simulaciji i modeliranju u medicini i hirurgiji. istraživačka grupa na Imperijal koledžu u Londonu.
Simulacije su omogućile timu da izvrši hiljade palpacija i testira mnoštvo hipotetičkih scenarija kao što je izračunavanje razlike u efikasnosti kada se koriste dva, tri ili četiri senzora u isto vreme. U laboratoriji su bili u mogućnosti da izvedu eksperimente na silikonskim grudima kako bi pokazali da su simulacije tačne i da eksperimentalno otkriju sile za stvarnu opremu.
Dženkinson je dodao: „Nadamo se da istraživanje može doprineti i dopuniti arsenal tehnika koje se koriste za dijagnostikovanje raka dojke, i da generiše veliku količinu podataka povezanih sa njim, a koji mogu biti korisni u pokušaju da se identifikuju trendovi velikih razmera koji bi mogli da pomognu u dijagnozi. rak dojke rano.
„Jedna prednost koju su neki lekari anegdotično pominjali jeste da bi to moglo da obezbedi način sa niskim rizikom da se objektivno evidentiraju zdravstveni podaci. Ovo bi se moglo koristiti, na primer, za lakše upoređivanje uzastopnih pregleda, ili kao deo paketa informacija koji se šalju na specijalista ako se pacijent uputi na dalji pregled“.
Kao sledeći korak, tim će kombinovati CBE tehnike naučene od profesionalaca sa veštačkom inteligencijom i potpuno opremiti manipulator senzorima kako bi utvrdio efikasnost celog sistema u identifikaciji potencijalnih rizika od raka. Krajnji cilj je da uređaj i senzori imaju sposobnost da detektuju grudvice preciznije i dublje nego što je to moguće samo primenom ljudskog dodira. Takođe se može kombinovati sa drugim postojećim tehnikama, kao što je ultrazvučni pregled.
„Do sada smo postavili sve temelje“, rekao je Dženkinson. „Pokazali smo da naš robotski sistem ima spretnost neophodnu za obavljanje kliničkog pregleda dojke – nadamo se da bi u budućnosti ovo moglo biti prava pomoć u ranoj dijagnostici raka.“
