Koristeći laboratorijski uzgojene ćelije od ljudi i genetski modifikovanih miševa, naučnici iz Johns Hopkins Medicine kažu da imaju dokaze da modifikacija specifičnog proteina u imunim belim krvnim zrncima poznatih kao CD8 + T ćelije može učiniti ćelije robusnijim, potencijalno otvarajući vrata za bolje korišćenje T ćelija sopstvenog imunološkog sistema ljudi u borbi protiv raka.
Nalazi su objavljeni u časopisu JCI-Insight.
„Maksimiziranje efikasnosti terapija zasnovanih na T-ćelijama ostaje kritičan izazov“, kaže David Kass, MD, Abraham i Virginia Veiss, profesor kardiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Johns Hopkins i viši autor studije. „Identifikovali smo moćan način za jačanje funkcije T ćelija, nudeći obećavajući put za poboljšanje imunoterapije raka i potencijalno lečenje širokog spektra zaraznih i drugih bolesti.“
Kas i njegov tim naglašavaju da su njihovi dosadašnji eksperimenti pretklinički i da će zahtevati značajne dalje laboratorijske napore pre nego što se mogu primeniti na ljudske terapije.
Za trenutnu studiju, Kas i njegov tim fokusirali su se na CD8 + T ćelije, cirkulišuće „vojnike“ imunog sistema odgovorne za identifikaciju i borbu protiv infekcija i ćelija raka.
Protein nazvan TSC2 (protein tuberozne skleroze 2) može aktivirati ili blokirati molekularni put koji reguliše T ćelije.
Sve u svemu, njihovi eksperimenti pokazuju da uvođenje mutacije u TSC2 gen deluje kao molekularni „dugme za jačinu zvuka“ za biranje regulatornog puta T ćelija nagore ili nadole kada aktivno reaguje na imunološke izazove kao što su virus ili antigen raka. Poput dugmeta za jačinu zvuka, nema promene dok muzika ne počne — tada je glasnija.
Istraživači su otkrili da mutirane T ćelije nisu delovale ništa drugačije od normalnih kada su se samo odmarale i nisu bile stimulisane da napadnu metu. Oni su postali aktivniji samo kada su bili stimulisani. Ova vrsta kontrole je relativno nova za T ćelije.
Ovo otkriće, kaže Kas, podiže mogućnost poboljšanja terapije poznate kao CAR-T, u kojoj su T ćelije genetski modifikovane da bolje prepoznaju određeni rak. Ako su ove T ćelije takođe imale mutaciju u TSC2 genu, T ćelije bi mogle biti aktivnije protiv tumora umnožavanjem, ali bi takođe mogle da opstanu duže, povećavajući efikasnost T ćelija da ubijaju rak.
Naučnici su takođe otkrili da se T ćelije koje sadrže TSC2 mutaciju mogu proširiti u velikom broju tokom inicijalnog imunološkog odgovora, ali bi potom mogle da opstanu i dugoročno, što se u velikoj meri razlikuje od drugih T ćelija koje se koriste za terapiju.
T ćelije sa TSC2 mutacijom su takođe bile bolje sposobne da se umnožavaju i aktiviraju da se bore protiv infekcija i suprotstavljaju tumorima, uprkos tome što su bile u okruženju koje je bilo kiselije ili je imalo niži kiseonik od svojih nemutiranih kolega.
„Nakon testiranja naših modifikovanih T ćelija, otkrili smo da su bolje zaustavile rast tumora, da su se više razmnožavale unutar tumora i da se nisu tako lako umorile“, kaže Kas. „Dok nastavljamo da otkrivamo složenost imunološkog sistema, takvi inovativni pristupi obećavaju revoluciju u polju imunoterapije.
Poslednjih godina, desetine imunoterapije sa novim lekovima i antitelima su izašle na tržište za lečenje raka i drugih bolesti, ali stope odgovora kod pacijenata uveliko variraju, a sveukupno, njihova optimalna efikasnost kao grupe je samo u 15-20% domet. Ima prostora za poboljšanje i u toku su mnogi napori da se to uradi. Novi rezultati mogu na kraju da doprinesu tim naporima.
Istraživači planiraju da urade dalje studije sa čvrstim tumorima kao što su karcinom pluća, jetre i debelog creva, za koje je, u poređenju sa tumorima krvi kao što je leukemija, teže postići potpuni uspeh terapijama zasnovanim na T ćelijama.