Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio je u ponedeljak stranu bezbednosnu misiju na Haitiju, godinu dana nakon što je ta karipska zemlja zatražila pomoć u borbi protiv nasilnih bandi koje su u velikoj meri zauzele njen glavni grad Port-o-Prens, piše Rojters.
„Više od običnog glasanja, ovo je u stvari izraz solidarnosti sa stanovništvom u nevolji“, rekao je ministar spoljnih poslova Haitija Žan Viktor Geneus savetu. „To je tračak nade za ljude koji su predugo patili.
Veće od 15 članova usvojilo je rezoluciju, koju su izradile Sjedinjene Države i Ekvador, koja ovlašćuje takozvanu multinacionalnu misiju podrške bezbednosti „da preduzme sve neophodne mere“ – kodeks za upotrebu sile.
Kina i Rusija su se uzdržale od glasanja, oprezne da bi odobrile opštu upotrebu sile prema Poglavlju 7 osnivačke Povelje UN. Preostalih 13 članova glasalo je za.
„Pojačali smo na stvaranju novog načina očuvanja globalnog mira i bezbednosti, odgovarajući na uzastopne pozive države članice koja se suočava sa višedimenzionalnom krizom usred alarmantnog spiralnog nasilja bandi“, rekao je visoki američki diplomata Džefri Delaurentis.
Savet bezbednosti je takođe proširio embargo UN na oružje kako bi uključio sve bande – mera koju je Kina želela. Haićanski zvaničnici su rekli da se veruje da se oružje koje koriste bande uglavnom uvozi iz Sjedinjenih Država. Embargo se ranije odnosio samo na određene pojedince.
„Ovo je veoma važna odluka. Da je Savet preduzeo ovaj korak ranije, bezbednosna situacija na Haitiju se možda ne bi pogoršala na današnju“, rekao je kineski ambasador u UN Džang Jun Savetu posle glasanja.
Odgovor na zahtev Haitija za pomoć je odložen zbog borbe da se pronađe zemlja spremna da predvodi misiju pomoći bezbednosti. Kenija je istupila u julu sa obećanjem od 1.000 policajaca. Bahami su tada angažovali 150 ljudi, dok su Jamajka i Antigva i Barbuda takođe spremne da pomognu.
„Ovaj mandat se ne odnosi samo na mir i bezbednost, već i na obnovu Haitija – njegove politike, njegovog ekonomskog razvoja i socijalne stabilnosti“, rekao je kenijski ministar spoljnih poslova Alfred Mutua u postu u ponedeljak kasno na svom Ks nalogu.
Nakon odobrenja saveta u ponedeljak, nije odmah bilo jasno koliko brzo bi snage mogle da budu raspoređene.
„Današnje glasanje je samo prvi korak. Sada počinje rad na pokretanju misije“, rekla je u saopštenju ambasadorka SAD u UN Linda Tomas-Grinfild.
Iako ne šalje nikakve trupe, američka vlada se nada da će obezbediti 100 miliona dolara za podršku multinacionalnoj misiji uz logističku i finansijsku pomoć, koja bi mogla da uključi obaveštajnu, vazdušni transport, komunikaciju i medicinsku podršku.
Zemlje su bile oprezne u pogledu podrške neizabranoj administraciji premijera Ariela Henrija, koji je rekao da se pošteni izbori ne mogu održati uz trenutnu nesigurnost. Haiti je od januara bez ijednog izabranog predstavnika.
Savet bezbednosti je naglasio „hitnu potrebu“ da Haiti ostvari napredak ka „transparentnim, inkluzivnim i kredibilnim izbornim procesima i slobodnim i poštenim izborima“.
Misija bezbednosne pomoći, iako je odobrena od strane Saveta bezbednosti UN, nije operacija Ujedinjenih nacija.
Mirovne snage UN raspoređene su na Haiti 2004. godine nakon što je pobuna dovela do svrgavanja i izgnanstva tadašnjeg predsednika Žan-Bertrana Aristida. Mirovne trupe su otišle 2017. i zamenila ih je policija UN, koja je otišla 2019.
Haićani su oprezni u pogledu oružanog prisustva UN. Karipska zemlja je bila slobodna od kolere do 2010. godine, kada su mirovne snage UN-a bacile zaraženu kanalizaciju u reku. Više od 9.000 ljudi je umrlo od bolesti, a oko 800.000 se razbolelo.
Rezolucija Saveta usvojena u ponedeljak traži od zemalja koje učestvuju u bezbednosnoj misiji „da usvoje odgovarajuće upravljanje otpadnim vodama i druge kontrole životne sredine kako bi se zaštitile od unošenja i širenja bolesti koje se prenose vodom“.
