Populacija preživelih od raka u detinjstvu u SAD raste, sa ukupnom stopom preživljavanja od raka u detinjstvu većom od 85% pet godina nakon dijagnoze. Međutim, preživeli i dalje mogu biti izloženi povećanom riziku od raznih zdravstvenih stanja, uključujući drugi rak.
Koristeći podatke iz Studije preživelih od raka u detinjstvu (CCSS) i St. Jude Doživotna kohort studija (St. Jude Life), naučnici u Dečjoj istraživačkoj bolnici St. Jude identifikovali su genetsko objašnjenje zašto je veća verovatnoća da će mali deo preživelih razviti drugi karcinom i zašto ovi karcinomi mogu biti teži ili smrtonosni.
Nalazi, koji će informisati genetsko savetovanje, testiranje i usvajanje personalizovanih strategija za skrining i prevenciju raka, objavljeni su danas u The Lancet Oncologi.
Grupa St. Jude je pokazala da su preživeli sa patogenim (štetnim) genetskim varijantama u specifičnim genima, nazvanim varijante predispozicije za rak, pod povećanim rizikom od razvoja drugog (naknadnog) kancera u odrasloj dobi, a verovatnije je da će ti karcinomi biti ozbiljni i smrtonosna.
Naučnici su ranije identifikovali da su preživeli sa patogenim varijantama u jednom od 60 različitih gena koji predisponiraju rak ili 127 gena za popravku oštećenja DNK imali veću verovatnoću da dožive drugi ili sledeći rak. Ova studija proširuje to istraživanje kako bi pokazala direktnu vezu između varijanti koje predisponiraju rak i povećane smrtnosti od drugog raka.
Poznato je da su mnoge od ovih genetskih varijanti uzročno povezane sa rakom. Na primer, gen supresor tumora TP53 je jedan od 60 gena uključenih u analizu. Ključ korisnosti otkrića je da su ove varijante prisutne u DNK pacijenata kada im je dijagnostikovan rak kao deci, što omogućava razvoj individualizovanog pristupa medicine rano u životu za svakog preživelog.
Promovisanjem boljeg razumevanja efekta koji takvi geni mogu imati na budući rizik od raka i njegov ishod izvan primarnog raka u detinjstvu, studija će pomoći u informisanju napora za sprečavanje drugog raka i poboljšanju ishoda kod ovih osoba.
„Naša studija ukazuje na to da kliničko genetsko testiranje za skrining i identifikaciju da li su preživeli nosioci ovih patogenih varijanti može dovesti do skrininga i ranih intervencija za one sa većim rizikom od razvoja smrtonosnog drugog karcinoma, potencijalno spasavajući njihove živote“, rekao je stariji dopisni autor Zhaoming. Vang, Ph.D., St. Jude Department of Epidemiologi and Cancer Control.
Ukupan broj preživelih od raka u detinjstvu koji razviju drugi ili naredni karcinom je mali (<10% na osnovu trenutnih studija), a procenat preživelih koji nose varijante koje predisponiraju rak je nizak (oko 6%). Zajedno, ovi faktori su učinili izuzetno izazovnim proučavanje i razumevanje genetskih rizika za drugi karcinom i njihov ishod u ovoj populaciji.
Da bi postigli statistički značajne rezultate, Vang i njegovi saradnici su kombinovali sekvenciranje čitavog genoma/egzoma i kliničke podatke od preko dvanaest hiljada preživelih od raka u detinjstvu. Studija je kombinovala podatke iz dve najveće studije o preživljavanju u Severnoj Americi, kohorte CCSS i St. Jude LIFE.
„Ovo je prva sveobuhvatna studija koja traži genetski razlog za kasnu smrtnost – posebno kasnu smrtnost zbog drugog karcinoma“, rekao je Vang. „Sada znamo da varijante koje predisponiraju rak doprinose riziku od smrti od drugog raka.“
Pojačani nadzor može pomoći u ograničavanju uticaja ovih varijanti predisponirajućih na rak, dok osobe koje su preživele rak u detinjstvu odrastaju u odraslo doba. Znajući koji su preživeli u većem riziku, zdravstveni radnici mogu da preporuče personalizovani skrining raka, što može dovesti do otkrivanja dodatnih karcinoma u njihovoj najranijoj i najlečivijoj fazi.
Ove varijante su deo nasledne (germline) DNK sa kojom se ljudi rađaju. To znači da se mogu otkriti kod dece kada im se prvi put dijagnostikuje rak u detinjstvu, naoružavajući preživele znanjem koje im je potrebno da smanje rizik kasnije u životu.
„Čak i pre završetka lečenja raka u detinjstvu, kliničari mogu preporučiti upućivanje na genetsko savetovanje kako bi preživeli sa ovim varijantama kasnije mogli da traže strategije prevencije raka“, rekao je Vang. „U zavisnosti od gena koji nosi varijantu, preživeli koji su nosioci mogu biti u mogućnosti da primene strategije prevencije kako bi zaštitili svoje dugoročno zdravlje.“
