U studiji objavljenoj u JAMA Pedijatrija, istraživači iz Bostonske dečje bolnice bacili su novo svetlo na evoluirajuću prirodu dijagnoza poremećaja autističnog spektra (ASD) u ranom detinjstvu. Dijagnostikovanje ASD-a u mladosti je važno za ranu intervenciju i lečenje, ali ova nova studija sugeriše da ne ispunjavaju sva deca kriterijume za ASD kako stariju.
Tim je otkrio da 37% dece sa dijagnozom ASD kao mala deca više ne ispunjavaju kriterijume za ASD oko šeste godine. Deca sa nižim adaptivnim veštinama – osnovnim svakodnevnim sposobnostima koje obuhvataju komunikaciju, brigu o sebi i donošenje odluka – imaju tendenciju da imaju veće šanse da imaju ASD i dalje u životu.
Ovi nalazi naglašavaju nijansiranu prirodu ASD-a i važnost stalnih procena tokom razvojnog puta deteta. Elizabet Harstad, MD, MPH, lekar koji prisustvuje razvojnoj medicini u Bostonskoj deci i vođa studije, naglašava značaj traženja evaluacija za razvojne probleme i ohrabruje roditelje i staratelje da ostanu otvoreni za mogućnost razvoja dijagnoza tokom vremena.
Dr Harstad napominje: „Važno je prepoznati da se dijagnoze mogu razvijati kako se dete razvija. Naše istraživanje pokazuje koliko je važno da pratimo decu tokom vremena, jer neka deca zaista imaju promene u svojoj društvenoj komunikaciji i funkciji ponašanja. Ovo naglašava potrebu za kontinuiranim procenama i prilagodljivim strategijama intervencije.“
Dok studija pruža ključni uvid u razvojnu putanju ASD-a, Villiam Barbaresi, MD, šef razvojne medicine u Boston Children’s i stariji autor rada, naglašava potrebu za dodatnim dokazima kako bi se utvrdila efikasnost intervencija na dugoročne ishode.
Sva deca u ovoj studiji primila su intervencije nakon početne dijagnoze ASD, sa najvećim brojem intervencija primljenih u 18 meseci nakon dijagnoze. Tim nije pronašao značajnu vezu između perzistencije ASD-a i intenziteta intervencija koje su primila deca tokom 18 meseci nakon inicijalne dijagnoze. Stoga, ovi nalazi sugerišu da je potrebno više istraživanja o uticaju individualizovanih intervencija na razvoj.
Implikacije ovog istraživanja su dalekosežne, jer zahtevaju preispitivanje trenutne prakse u brizi o maloj deci sa ASD. Studija ukazuje na potrebu za prelaskom na dinamičniji i individualizovaniji pristup intervenciji.
„Moguće je da su deca koja više nemaju autizam sa šest godina bolje reagovala na lečenje od dece čiji je autizam opstao. Nalazi studije bi trebalo da izazovu veoma iskreno preispitivanje potrebe za mnogo više istraživanja kako bi se razumelo da li je trenutni tretman za autizam funkcioniše, ili ako su potrebni veliki novi napori da se razviju pristupi lečenju“, rekao je dr Barbaresi.
