Kardiovaskularne bolesti kao što su srčani udari i moždani udar najčešći su uzrok smrti širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oni predstavljaju oko 18 miliona smrtnih slučajeva svake godine. Uzroci kardiovaskularnih bolesti su raznovrsni i složeni. Međunarodne studije sugerišu da socioekonomski status (SES), između ostalih faktora, može imati uticaj na kardiovaskularno zdravlje. SES se definiše stepenom obrazovanja, statusom zaposlenja kao i primanjima.
Međutim, prethodne studije o uticaju SES-a na zdravlje vođene su prvenstveno u zemljama u kojima pristup zdravstvenoj zaštiti zavisi od prihoda i zanimanja, kao što je Gutenbergova zdravstvena studija (GHS), s druge strane, zasnovana na podacima iz učesnici studija u Nemačkoj. Ovde je zdravstvena zaštita dostupna širom zemlje, tako da ne bi trebalo da postoji socijalna diskriminacija u ovom pogledu. Ipak, istraživači sa Odeljenja za kardiologiju-kardiologiju I u Univerzitetskom medicinskom centru u Majncu otkrili su da postoje značajne razlike u kardiovaskularnom zdravlju učesnika studije sa niskim u odnosu na visok SES.
Istraživački tim je sveobuhvatno istraživao uticaj socioekonomskih faktora na zdravlje kardiovaskularnog sistema tokom 10-godišnjeg perioda kao deo GHS-a. U studiji je učestvovalo oko 15.000 žena i muškaraca starosti od 35 do 74 godine iz regiona Rajna-Majna. SES učesnika studije je utvrđen korišćenjem upitnika u kontekstu kompjuterski potpomognutih intervjua. Rezultati Gutenbergove zdravstvene studije (GHS) objavljeni su u aktuelnom broju časopisa European Journal of Preventive Cardiologi.
Na osnovnom pregledu, približno 4.000 učesnika studije imalo je kardiovaskularne bolesti, kao što su atrijalna fibrilacija, koronarna arterijska bolest ili venska tromboza. Ovi učesnici studije su imali oko 19% veću verovatnoću da imaju postojeće kardiovaskularne bolesti od onih sa visokim SES.
„Na 10-godišnjem praćenju, bilo je jasno da ljudi sa niskim socio-ekonomskim statusom imaju 68% veći rizik od razvoja nove kardiovaskularne bolesti. Mortalitet je takođe bio 86% veći u ovoj grupi nego kod učesnika studije sa visokim SES-om.“
„Zanimljivo je da su naši rezultati pokazali da su dimenzije obrazovanja i zanimanja, ali ne i neto prihod domaćinstva, povezane sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti“, objašnjava dr Omar Hahad, prvi autor publikacije i istraživač na Odeljenju za kardiologiju u Univerzitetskom medicinskom centru u Majncu.
Naučnici su takođe uspeli da identifikuju uticaj SES-a na zdravlje kardiovaskularnog sistema kada su ga smatrali nezavisno od faktora rizika povezanih sa životnim stilom, kao što su konzumiranje alkohola, pušenje ili fizička aktivnost.
„Naši rezultati pokazuju da moramo da posvetimo veću pažnju socioekonomskom statusu — kako u zbrinjavanju pojedinačnih pacijenata tako iu kliničkim ispitivanjima. Stoga, socioekonomski faktori treba da budu uključeni u ocene rizika kako bi se poboljšala zdravstvena prognoza i kako bismo mogli da započnemo preventivne mere ranije“, rekao je univ.-prof. Dr Thomas Munzel, direktor Odeljenja za kardiologiju Univerzitetskog medicinskog centra u Majncu.
Gutenbergova zdravstvena studija (GHS), pokrenuta 2007. godine, je opsežna, reprezentativna populaciona studija u regionu Rajna-Majna. Njegov cilj je da identifikuje faktore rizika i uzroke velikih rasprostranjenih bolesti. Na osnovu uzorka stanovništva, u poslednjih 15 godina pregledano je više od 18.000 ljudi u pogledu njihovog zdravlja. Prateća studija se sprovodi svakih pet godina. Nalazi su namenjeni poboljšanju medicinske prevencije, dijagnostike i terapije.
