Istraživači sa Instituta Karolinska objavili su studiju u Alchajmerovom istraživanju i terapiji koja se bavi mogućim vezama između hroničnog stresa, blagog kognitivnog oštećenja i Alchajmerove bolesti. Studija pokazuje kako su ljudi starosti između 18 i 65 godina sa prethodnom dijagnozom hroničnog stresa i depresije imali veću vjerovatnoću od drugih ljudi da dobiju dijagnozu blagog kognitivnog oštećenja ili Alchajmerove bolesti.
Oko 160.000 ljudi u Švedskoj ima neki oblik demencije, od kojih je Alchajmerova bolest najčešća, cifra koja raste sa našim očekivanim životnim vekom. Istovremeno, poslednjih godina razvijene su mnoge nove dijagnostičke metode i terapije rane intervencije, što ukazuje na potrebu da se identifikuje više faktora rizika za bolest.
Prethodne studije su pokazale moguću povezanost između hroničnog stresa, depresije i demencije. Ova sadašnja studija sada pokazuje da je veća verovatnoća da će ljudi kojima je dijagnostikovan hronični stres ili depresija imati dijagnozu Alchajmerove bolesti.
Studija pokazuje da je rizik od Alchajmerove bolesti bio više nego dvostruko veći kod pacijenata sa hroničnim stresom i kod pacijenata sa depresijom nego kod pacijenata bez oba stanja; kod pacijenata sa hroničnim stresom i depresijom bio je i do četiri puta veći. Rizik od razvoja kognitivnih oštećenja bio je povećan otprilike toliko.
„Rizik je i dalje veoma mali, a uzročnost je nepoznata“, kaže poslednji autor studije Aksel C. Karlson, docent na Odeljenju za neurobiologiju, nauke o nezi i društvo Karolinska instituta. „Ipak, nalaz je važan po tome što nam omogućava da poboljšamo preventivne napore i razumemo veze sa drugim faktorima rizika za demenciju.“
Studija je sprovedena korišćenjem administrativne baze podataka o zdravstvenoj zaštiti regiona Stockholm, koja sadrži sve zdravstvene kontakte koje je nadoknadio region. Istraživači su se fokusirali na pacijente između 18 i 65 godina i između 2012. i 2013. Identifikovali su 44.447 ljudi sa dijagnozom hroničnog stresa i/ili depresije i pratili ih osam godina da bi videli koliko od njih je kasnije dijagnostikovano sa blagim kognitivnim oštećenje ili Alchajmerova bolest.
Poređenje sa svih ostalih 1.362.548 osoba u starosnoj grupi pokazalo je da je više ljudi sa hroničnim stresom ili depresijom takođe dijagnostikovano sa blagim kognitivnim oštećenjem ili Alchajmerovom bolešću.
„Veoma je neuobičajeno da ljudi u ovoj starosnoj grupi razviju demenciju, tako da moramo da identifikujemo sve moguće faktore rizika za bolest“, kaže dr Karlson. „Ovde pokazujemo da je dijagnoza češća kod ljudi koji su pretrpeli hronični stres ili depresiju, ali će biti potrebno više studija ako želimo da pokažemo bilo kakvu uzročnost.“
Istraživači će sada nastaviti svoj rad i razvijati upitnike i kognitivne testove kako bi pomogli u ranoj identifikaciji ljudi u riziku od demencije.
