Svetska zdravstvena organizacija odobrila je u ponedeljak drugu vakcinu protiv malarije, odluku koja bi zemljama mogla da ponudi jeftiniju i dostupniju opciju od prve vakcine protiv parazitske bolesti u svetu.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da zdravstvena agencija Ujedinjenih nacija odobrava novu vakcinu protiv malarije na osnovu saveta dve ekspertske grupe, preporučujući njenu upotrebu kod dece sa rizikom od ove bolesti.
„Kao istraživač malarije, sanjao sam o danu kada ćemo imati bezbednu i efikasnu vakcinu protiv malarije. Sada imamo dve“, rekao je Tedros.
Univerzitet Oksford razvio je novu vakcinu od tri doze uz pomoć Instituta za serum Indije. Istraživanja sugerišu da je efektivna više od 75% i da se zaštita održava još najmanje godinu dana uz pomoć pojačavača. Tedros je rekao da će snimak koštati oko 2 do 4 dolara i da bi mogao biti dostupan u nekim zemljama sledeće godine ako se finansijeri slože da ga kupe.
Ranije ove godine, regulatorne vlasti u Gani i Burkini Faso odobrile su vakcinu.
„Ovo je još jedno sredstvo koje ćemo sada imati, ali neće zameniti mreže za krevet i prskanje insekticida“, rekao je Džon Džonson iz Lekara bez granica. „Ovo nije vakcina koja će zaustaviti malariju.“
Džonson nije bio deo ekspertske grupe SZO koja je Oksfordskoj vakcini dala zeleno svetlo.
SZO je 2021. godine odobrila prvu vakcinu protiv malarije u, kako je opisala, „istorijskom“ nastojanju da se okonča razorna šteta koju bolest koju prenose komarci ima za Afriku, dom za većinu od procenjenih 200 miliona slučajeva u svetu i 400.000 smrtnih slučajeva.
Ali ta vakcina, poznata kao Moskuirik i koju proizvodi GSK, je efikasna samo oko 30%, zahteva četiri doze i zaštita nestaje u roku od nekoliko meseci. Stručnjaci SZO su, međutim, rekli da dosadašnji podaci o vakcinama koje su razvili GSK i Oksford ne pokazuju koja je efikasnija.
Fondacija Bila i Melinde Gejts, jedan od najvećih pobornika vakcine GSK, odustala je prošle godine od finansijske podrške uvođenju Moskuirik-a, rekavši da je to manje efikasno nego što bi zvaničnici želeli i da bi finansiranje bilo bolje iskoristiti negde drugde.
„Velika razlika sa ove dve vakcine je pristup“, rekao je Džonson, napominjući da je planirano da samo desetak zemalja dobije ograničene količine GSK vakcine u narednih nekoliko godina.
GSK je rekao da može da proizvede samo oko 15 miliona doza godišnje. Institut za serum saopštio je da bi mogao da napravi do 200 miliona doza Oksfordske vakcine godišnje.
Alister Krejg, profesor emeritus na Liverpulskoj školi tropske medicine, rekao je da bi preporučio zemljama koje pokušavaju da prebace GSK vakcinu na Oksfordsku vakcinu.
Ako nova vakcina bude široko rasprostranjena širom Afrike, mogla bi dramatično smanjiti količinu teških bolesti i smrti uzrokovanih malarijom za nekoliko godina, rekao je Kreg.
Nijedna od vakcina protiv malarije ne zaustavlja prenošenje, tako da same kampanje imunizacije neće biti dovoljne da zaustave epidemije. Napori za suzbijanje bolesti takođe se komplikuju zbog sve većeg broja izveštaja o otpornosti na glavne lekove koji se koriste za lečenje malarije i širenja invazivnih vrsta komaraca.
„Bilo bi glupo pomisliti da će ova vakcina biti kraj priče o malariji“, rekao je Kreg.
U posebnoj odluci, ekspertska grupa SZO je takođe odobrila vakcinu protiv denga groznice koju je napravila Takeda, a koju je prethodno odobrilo regulatorno telo Evropske unije za lekove.
Ne postoji poseban tretman za dengu, uobičajenu u tropskim zemljama Latinske Amerike i Azije. Iako je većina infekcija blaga, teški slučajevi bolesti koje se šire od komaraca mogu dovesti do unutrašnjeg krvarenja, oštećenja organa i smrti.
Ekspertske grupe SZO savetovale su da se vakcina protiv denga denga Takeda koristi kod dece uzrasta od 6 do 16 godina u zemljama sa visokom prevalencijom bolesti.
Prethodne studije su pokazale da je Takedina vakcina bila oko 84% efikasna u sprečavanju hospitalizacije ljudi sa dengom i oko 61% efikasna u zaustavljanju simptoma četiri godine nakon vakcinacije.
Skoro 1.000 ljudi je ove godine umrlo od denga groznice u tekućoj epidemiji u Bangladešu, najgorem izbijanju bolesti u zemlji.
