Koliko god to izgledalo neverovatno, vijugavi okrugli crv bez očiju, bez kičme i mozga o kome bi se moglo govoriti možda i dalje poseduje najosnovnije životinjske emocije.
U nedavnim istraživanjima, nematoda, Caenorhabditis elegans, pokazala je upornu negativnu reakciju kada joj je dat brzi električni udar. Mnogo minuta nakon što je primila kratak i oštar udar, ova vrsta je nastavila da ‘beži’ velikim brzinama u laboratoriji.
Istraživači sa Univerziteta Nagoia Citi u Japanu i Univerziteta Northeastern u SAD kažu da dugotrajni odgovor, koji izgleda kao da crv ‘bježi’, ukazuje na stanje mozga nalik strahu.
Činilo se da su i trajanje i ozbiljnost negativnog stanja crva regulisani specifičnim neuronskim krugom u njegovom jednostavnom nervnom sistemu, a ne direktnom stimulacijom motornog sistema.
„Ova svojstva,“ piše međunarodni tim, „nedavno su smatrana suštinskim karakteristikama emocija, što sugeriše da C. elegans odgovor na električni udar može odražavati oblik emocija, sličan strahu“.
Nalazi se pridružuju tekućoj debati o tome da li beskičmenjaci zaista mogu iskusiti primitivne prethodnike naših sopstvenih emocija.
Nedavni eksperimenti na rakovima, bumbarima i voćnim mušicama pokazuju da beskičmenjaci zaista imaju trajna pozitivna i negativna kognitivna stanja nakon specifičnih stimulansa, barem do neke mere.
Pre više od jednog veka, sam Čarls Darvin je pisao da „čak i insekti izražavaju bes, užas, ljubomoru i ljubav“, iako se to u velikoj meri zasnivalo na ljudskoj sklonosti ka antropomorfizaciji, a ne na objektivnim eksperimentima.
Do danas, neki naučnici tvrde da ne postoji način da se objektivno izmere emocije i da bi trebalo potpuno da ukinemo taj termin.
Drugi misle da je važno da bar pokušamo. Biolozi Dejvid Anderson i Ralf Adolfs su 2014. izneli okvir za merenje životinjskih emocija što je objektivnije moguće.
Duo je tvrdio da su ’emocije’ unutrašnja, centralna stanja kojih životinja može, ali ne mora biti svesno, a koja su pokrenuta određenim stimulusom.
Odgovor životinje na ovaj stimulus, bilo fiziološki, kognitivni ili bihejvioralni, mora ispuniti četiri glavna kriterijuma da bi se smatrao emocionalnim: mora postojati nakon što stimulus nestane, mora se povećavati ili smanjivati sa obimom stimulusa, mora dominiraju drugim bihevioralnim odgovorima, i mora biti dosledan u zavisnosti od vrste stimulusa.
Čini se da C. elegans ispunjava najmanje tri od četiri ova kriterijuma dok se udaljava od mesta šoka, što sugeriše da čak i crvi mogu da iskuse ‘osnovne’ emocije poput straha.
U nedavnim eksperimentima, kada su crvi osetili električnu naizmeničnu struju tokom 45 sekundi, nastavili su da se udaljavaju velikom brzinom više od 2 minuta.
Tokom ovog ‘ustrašivog’ stanja, kada je hrana stavljena u blizini, crvi su ignorisali obrok i nastavili da jure velikom brzinom, što sugeriše da su pozitivni stimulansi nekako potisnuti negativnim stanjem.
Takođe sugeriše da ovaj emocionalni odgovor može biti generalizovan, što znači da isto emocionalno stanje može biti pokrenuto različitim stimulusima i da jedan stimulans može uticati na odgovore na druge.
Trenutno istraživanje je posmatralo samo električne šokove, tako da to ne može da potvrdi, ali izgleda da je težina šoka uticala na odgovor crva.
Čak i kada je šok trajao samo 5 sekundi, crvi su ‘bežali’ 1,5 minuta pre nego što su se na kraju vratili u svoje mirnije, osnovno stanje.
Kada su autori ponovili šok eksperimente sa crvima koji nisu bili u stanju da proizvode neuropeptide – ekvivalentne ljudskim hormonima – crvi su duže ostali u stanju velike brzine.
„Pošto zahtev neuropeptidne signalizacije [kod crva] podseća na neuropeptidnu regulaciju straha kod sisara, uključujući ljude, stanje mozga nalik strahu može biti regulisano evolucijski očuvanim molekularnim mehanizmima“, pišu autori studije.
Otkriće sugeriše da bi C. elegans mogao biti idealan model za otkrivanje kako se neuronska kola odnose na emocije širom životinjskog carstva.
Ako, u stvari, postoji zajednički neuronski mehanizam za regulaciju emocija među životinjama, istraživanje o okruglim crvima moglo bi pomoći naučnicima da bolje shvate kako mogu nastati uporne negativne emocije koje uzrokuju poremećaje raspoloženja poput depresije.
Mnogi geni okruglih crva se održavaju u ljudima i drugim organizmima, uključujući i one za koje se čini da su uključeni u ovaj odgovor „nalik strahu“.
Sada su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li okrugli crvi poput C. elegans takođe pokazuju pozitivna emocionalna stanja zasnovana na nagradama poput hrane.
