Usled ekstremnih vremenskih prilika i razornih šumskih požara, američki i međunarodni naučnici objavili su upozorenja o rekordnim temperaturama i pogoršanju efekata klimatskih promena poslednjih nedelja.
Avgust ove godine bio je najtopliji avgust zabeležen na planeti, a severna hemisfera doživela je najtoplije meteorološko leto, objavila je američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA).
„Globalni morski toplotni talasi i rastući El Ninjo dovode do dodatnog zagrevanja ove godine, ali sve dok emisije gasova sa efektom staklene bašte nastavljaju da podstiče ravnomeran marš pozadinskog zagrevanja, očekujemo da će u nadolazećim godinama biti oboreni dalji rekordi“, izjavila je glavna naučnica NOAA Sara Kapnik.
Upozorenje dolazi nakon studije objavljene u časopisu Science Advances, koja je otkrila da je planeta prekoračila 6 od 9 granica za procese koji se smatraju ključnima za održavanje stabilnosti i otpornosti Zemljinog sistema u celini.
Granice uključuju celovitost biosfere, promene slatke vode i klimatske promene. Dve su granice – zagađenje vazduha i zakiseljavanje okeana – blizu probijanja, dok se samo jedna, atmosferski ozon, malo oporavila.
„Zemlja je sada daleko izvan bezbednosnog operativnog prostora za čovečanstvo“, navodi se u studiji.
Prema istraživačima NOAA, globalne površinske temperature u avgustu bile su 2,25 stepeni iznad proseka 20. veka od 15,6 stepeni Celzijusovih, premašivši prethodni rekord, iz avgusta 2016., za više od pola stepena.
„To je za mene stvarno veliki skok s jednog rekorda na drugi“, rekla je Elen Bartou-Giliz, naučnica iz Nacionalnog centra za informacije o okolini NOAA. Napomenula je da grafikoni temperaturnih rekorda koji datiraju iz 1850-ih pokazuju stalan uspon – ubrzavajući tokom industrijske ere – ali da je avgust 2023. bio „u suštini zaseban“.
Osim što je bio najtopliji avgust u 174 godine beleženja NOAA-e, u tom je mesecu zabeležena treća najviša temperaturna anomalija od svih zabeleženih meseci, što znači treća najviša od proseka.
Vrući mesec nastavio je trend koji je započeo nedeljama ranije, pri čemu su jun i juli postavili mesečne temperaturne rekorde.
Zajedno, od juna do avgusta – razdoblje definisano kao meteorološko leto na severnoj hemisferi i meteorološka zima na južnoj hemisferi – bilo je najtoplije zabeleženo. U tom je razdoblju severna hemisfera bila 2,59 stepeni iznad proseka.
Štaviše, poslednjih 10 razdoblja od juna do avgusta je 10 najtoplijih takvih razdoblja zabeleženih. Globalna površinska temperatura od početka godine – od januara do avgusta – rangirana je kao druga najtoplija zabeležena.
Izveštaj je potvrdio ono što su milioni ljudi doživeli poslednjih mjeseci, uključujući rekordne toplotne talase koji su dotakli gotovo svaki kutak planete. Azija, Afrika, Severna i Južna Amerika imale su najtopliji avgust u istoriji, kao i Arktik. Evropa i Okeanija – region koji uključuje Australiju – imale su drugi najtopliji avgust u istoriji, navodi se u izveštaju.
Nije proključalo samo kopno: avgust je postavio rekord za najveću mesečnu anomaliju površinske temperature mora – 1,85 stepeni iznad proseka. Zagrevanje okeana doprinelo je smanjenju morskog leda, a Antarktik je doživela četvrti mesec zaredom s najnižom nivoom morskog leda do sada. Globalno, opseg morskog leda u avgustu bio je oko 550.000 kvadratnih milja manji od prethodnog najnižeg rekorda, postavljenog u avgustu 2019.
Zaista, izveštaj dolazi usred niza brutalnih prirodnih katastrofa koje su zahvatile celi svet.
Sredozemna oluja 10. septembra izazvala je katastrofalne poplave u Libiji, ubivši više od 11.000 ljudi. U Kanadi su šumski požari ovog leta spalili više od 42 miliona hektara borealnih šuma, a nekoliko njih još gori. Na Mauiju, Havajima, prošlog meseca je šumski požar koji se brzo kretao usmrtio najmanje 115 ljudi, dok se stotine još vode kao nestali.
Samo u SAD-u, istraživači NOAA potvrdili su 23 vremenska i klimatska događaja od kojih je svaki koštao milijardu dolara ili više ove godine – najveći zabeleženi broj katastrofa vrednih milijarde dolara.
Iako globalno zagrevanje nije jedini uzrok nijedne od ovih katastrofa, zagrevanje Zemlje i dalje povećava verovatnost ekstremnih vremenskih događaja i šumskih požara širom sveta.
