Ljudi koji dugo razviju COVID-10 imaju izrazite abnormalnosti u svojoj imunološkoj i hormonskoj funkciji koje se mogu otkriti testovima krvi, otkrili su istraživači.
U novoj studiji od 268 pacijenata sa i bez dugotrajnog COVID-a, oni sa ovim stanjem pokazali su brojne biološke „markere“ u uzorcima krvi.
Ljudi sa dugotrajnim COVID-om često su pokazivali znake kompromitovane imunološke funkcije, uključujući abnormalnu aktivnost T ćelija i reaktivaciju „uspavajućih“ virusa koje je njihov imuni sistem prethodno držao pod kontrolom—uključujući Epstein-Barr i druge herpesviruse.
Takođe su imali markere hormonske disfunkcije, poput smanjenog jutarnjeg nivoa kortizola. Taj hormon, koji obično dostiže vrhunac ujutru, igra ključnu ulogu u mnogim telesnim funkcijama — od ciklusa spavanja/budnosti i metabolizma do kontrole upale i reagovanja na stres.
Istraživači se nadaju da će otkriće dovesti do dubljeg razumevanja onoga što uzrokuje dugi COVID, i na kraju, načina za njegovo lečenje.
„Ova studija zaista počinje da nam daje neke naznake“, rekao je autor studije David Putrino, fizioterapeut i profesor na Mount Sinai u Njujorku. „Vidimo znake da je imunološki sistem u nevolji, reaktivaciju virusa koje ste osvojili, dokaze hormonske disfunkcije.
Odmah, nalazi nude još više dokaza da je dugi COVID stvaran.
„Nadajmo se da možemo da se odmaknemo od narativa da je dugi COVID psihosocijalno stanje“, rekao je Putrino. „O tome više ne bi trebalo da bude pitanja.
Skoro četiri godine od početka pandemije, dugi COVID ostaje zagonetka. Njegovi simptomi su složeni i široki – uključujući hronični umor, probleme sa disanjem, lupanje srca, neurološke probleme kao što su glavobolje, vrtoglavica i „magla u mozgu“, probavne probleme, bolove u mišićima i zglobovima i još mnogo toga.
Što komplikuje stvari, ti simptomi se razlikuju od osobe do osobe – kao i trajanje. Neki ljudi imaju uporne simptome nedeljama do mesecima nakon prvog napada COVID-a; drugi još godinama čekaju na rešenje.
Ali istraživači počinju da shvataju buku i vide obrasce.
Jedna nedavna studija primenila je algoritam mašinskog učenja na skoro 35.000 elektronskih zdravstvenih kartona pacijenata kako bi razlikovala četiri glavna podtipa dugog COVID-a.
Jedan tip je uključivao skup simptoma srca i bubrega, a pogođeni pacijenti su često bili stariji i bili su hospitalizovani sa COVID-om. Drugim podtipom dominirali su respiratorni simptomi, problemi sa spavanjem, anksioznost i glavobolja; ti pacijenti su bili nešto mlađi i samo manjina je bila hospitalizovana. Treći podtip je uglavnom uključivao bolove u zglobovima i mišićima i neurološke simptome poput magle u mozgu. Četvrti, i najmanje uobičajeni, uglavnom uključuje probavne i respiratorne simptome.
Fei Vang, istraživač te studije, rekao je da je, s obzirom na širok spektar dugih simptoma COVID-a, važno utvrditi da li nastaju nasumično ili imaju tendenciju da se javljaju u klasterima koji se mogu definisati.
To bi moglo pomoći da se ukaže na potencijalne mehanizme iza dugog COVID-a, kaže Vang, vanredni profesor na Veill Cornell Medicine u Njujorku.
Nova otkrića – objavljena u izdanju časopisa Nature od 25. septembra – idu dalje niz put mehanizma – povezujući dugi COVID sa specifičnim biološkim markerima u krvi.
Studija ne može dokazati da su ti markeri – reaktivirani virusi, nizak kortizol, abnormalna aktivnost T ćelija – uzroci dugog COVID-a, rekao je Vang. Ali, dodao je, oni otvaraju mogućnost.
Pacijenti u novoj studiji došli su iz bolnica Mount Sinai i Iale Nev Haven: neki su dugo imali COVID, drugi su se potpuno oporavili od napada COVID-a, a drugi nikada nisu bili zaraženi.
Putrinov tim je analizirao uzorke krvi svih učesnika – koji su u proseku uzimani godinu dana nakon početne infekcije pacijenata sa COVID-om. Otkrili su brojne razlike u biomarkerima krvi ispitivanih grupa. Na osnovu tih biomarkera, algoritam mašinskog učenja je bio u stanju da razlikuje pacijente sa i bez dugog COVID-a sa tačnošću od 96%.
To ne znači da će istraživači smisliti samo jedan test krvi – ili jedan tretman – za dugi COVID, kaže Putrino.
Kao što se simptomi COVID-a razlikuju od osobe do osobe, tako se razlikuju i biomarkeri krvi, pokazalo je istraživanje.
Ali u budućnosti, rekao je Putrino, možda bi bilo moguće koristiti testove krvi da bi se bolje definisalo šta se dešava sa pojedinim pacijentom sa dugim simptomima COVID-a. Cilj bi tada bile individualizovane terapije, kada je to moguće.
Moramo prihvatiti da neće biti srebrnog metka“, rekao je Putrino.
Za ljude koji se dugo suočavaju sa COVID-om, čekanje na odgovore može biti frustrirajuće. Vang je primetio da klinička ispitivanja testiraju potencijalne tretmane. Oni uključuju duži kurs Paklovida, antivirusnog leka koji se koristi za lečenje akutnog COVID-a, i „trening“ mozga i neinvazivnu simulaciju mozga za probleme sa pamćenjem i razmišljanjem.
Za sve ostale, rekao je Putrino, najbolji način za sprečavanje dugotrajnog COVID-a je da minimizirate svoje šanse da se zarazite virusom.
