Uskoro bi moglo biti moguće meriti promene nivoa depresije kao što možemo meriti krvni pritisak ili broj otkucaja srca.
U novoj studiji, 10 pacijenata sa depresijom koji su se odupirali tretmanu uključeno je u šestomesečni kurs terapije duboke moždane stimulacije (DBS). Prethodni rezultati DBS-a su bili pomešani, ali pomoć veštačke inteligencije bi to uskoro mogla da promeni.
Uspeh sa DBS-om se oslanja na stimulaciju pravog tkiva, što znači dobijanje tačne povratne informacije. Trenutno, ovo se zasniva na pacijentima koji prijavljuju svoje raspoloženje, na koje mogu uticati stresni životni događaji koliko i rezultat neuroloških veza.
Imajući to na umu, naučnici u SAD-u su koristili kombinaciju elektrodnih implantata i AI analize kako bi pokušali da odrede promene u obrascima moždane aktivnosti koje je pokrenuo DBS.
Tim sa Tehnološkog instituta Džordžije, Medicinskog fakulteta Univerziteta Emori i Medicinskog fakulteta Ikan na planini Sinai uspeo je da identifikuje moždani signal koji će se koristiti kao biomarker povezan sa oporavkom od depresije.
Signal oporavka pruža izuzetno koristan indikator kada DBS radi, a kada ne. Čini se da je više od 90 posto tačan u svojim povratnim informacijama.
„Devet od 10 pacijenata u studiji se poboljšalo, pružajući savršenu priliku da se koristi nova tehnologija za praćenje putanje njihovog oporavka“, kaže neurolog Helen Mejberg sa Medicinskog fakulteta Ikan na planini Sinaj.
„Naš cilj je da identifikujemo objektivan, neurološki signal koji će pomoći kliničarima da odluče kada, ili kada ne, da naprave DBS prilagođavanje.“
AI je obučen koristeći slike mozgova učesnika na početku i na kraju procesa, dajući mu priliku da uoči neurološke razlike koje bi ljudsko oko moglo propustiti. Jedan od pacijenata je dobro reagovao na lečenje četiri meseca pre relapsa, na primer – a signal oporavka je nestao mesec dana pre relapsa.
Sada je AI obučena, može se koristiti u daljim studijama poput ove, dajući istraživačima mnogo bolji skup podataka nego što dobijaju samo pri samoizveštavanju. Sledeći put kada se pojavi znak relapsa, DBS tretman se može prilagoditi kako bi se pokušao sprečiti.
Ima još mnogo posla, a ne žele svi da im se elektrode implantiraju u mozak (dolazi kao deo DBS-a, zbog čega bi naučnici mogli da ga koriste ovde). Međutim, ovo pokazuje potencijal za veliku promjenu u načinu praćenja depresije i načinu na koji su tretmani prilagođeni pojedinim ljudima.
„Pokazali smo da korišćenjem skalabilne procedure sa pojedinačnim elektrodama u istom regionu mozga i informisanim kliničkim menadžmentom možemo poboljšati ljude“, kaže neuronaučnik Kristofer Rozel sa Tehnološkog instituta Džordžije.
„Ova studija nam takođe daje neverovatnu naučnu platformu da razumemo varijacije između pacijenata, što je ključno za lečenje složenih psihijatrijskih poremećaja poput depresije otporne na lečenje.“
