Ako verujete u naslove, morske alge mogu učiniti skoro sve, od skladištenja tona ugljenika i sprečavanja krava da podriguju metan, do proizvodnje biogoriva i obnovljive plastike – sve dok održavaju živahne priobalne ekosisteme i hrane zajednice.
Dodajte na tu listu njihova potencijalna svojstva zaceljivanja rana i moguće efekte protiv starenja i nije ni čudo da industrija uzgoja morskih algi cveta.
Nova studija doprinosi tome, sa laboratorijskim eksperimentima zasnovanim na ljudskim ćelijama kože koji otkrivaju da ekstrakti iz dve smeđe morske alge mogu inhibirati reakcije povezane sa starenjem kože i povećati nivoe kolagena.
„Otkrili smo da ekstrakti smeđe morske alge iz Južne Australije imaju ogroman potencijal da se koriste za usporavanje efekata starenja na našu kožu“, kaže autor studije Vei Zhang, biohemijski inženjer na Univerzitetu Flinders u Adelaidu.
Ekološki značaj morskih algi i njihov značaj kao izvora hrane ne mogu se potceniti, iako je pošteno biti skeptičan prema drugim tvrdnjama dok ne vidimo dokaze.
U ovoj studiji, mereni su nivoi kolagena u medijumu za kulturu ćelijskih linija ljudske kože, uzgajanim u plastičnim posudama i tretiranim morskim algama u prahu. To je daleko od ljudskih suđenja.
Ipak, rani nalazi ukazuju da postoji razlog za optimizam.
Smeđe morske alge Ecklonia radiata, Cistophora moniliformis i Cistophora silikuosa, sve su podvrgnute nizu testova i analiza. Dve vrste Cistophora stimulisale su ćelijske linije uzgojene u laboratoriji da proizvode više kolagena, jednog od dva strukturna proteina koji mladoj koži daju debljinu. Testovi nisu pokazali znake da je uticala na proizvodnju drugog proteina, elastina.
Istraživači su takođe testirali svoje morske alge u prahu u hemijskim smešama kako bi procenili njihov efekat na glikaciju proteina, normalnu reakciju koja uključuje proteine i šećere koja daje proizvode koji se akumuliraju u koži koja stari.
C. moniliformis i C. silikuosa su inhibirali aktivnost glikacije u ovim rudimentarnim eksperimentima, iako istraživači ranije nisu imali mnogo uspeha u ciljanju ovog puta. Prethodni kandidati za anti-glikaciju pokazali su nisku efikasnost, pa čak i neke neželjene nuspojave u kasnijim ispitivanjima.
„Do sada anti-glikacioni agensi nisu bili dovoljno jaki da imaju veliki uticaj na anti-starenje“, kaže Zhang, „tako da je naše otkriće zaista uzbudljivo jer možemo da vidimo potencijal za razvoj jačih anti-glikacionih ekstrakata iz smeđih morskih algi.“
Ako istraživači budu uspešni u razvoju bezbednog proizvoda, bila bi potrebna randomizovana klinička ispitivanja kako bi se rigorozno testirale navodne prednosti ekstrakata morskih algi i osigurala njihova bezbednost kod ljudi.
Rezultati tih studija mogu pokazati da dodaci morskoj travi nisu uvek toliko efikasni koliko se očekivalo.
Na primer, ekstrakti morskih algi su testirani kao dodatak ishrani za ljude sa zapaljenskim stanjima kože. Ali samo mali deo učesnika u tom ispitivanju primetio je bilo kakvo poboljšanje u svom stanju – što je moglo biti posledica drugih faktora u ishrani koje istraživači nisu mogli da kontrolišu.
Prethodne studije su pokazale da uslovi u kojima se uzgajaju morske alge mogu uticati na njihova antioksidativna i antiinflamatorna svojstva.
Takođe je nejasno u ovoj fazi bez daljeg razvoja ili testiranja kako bi se ekstrakti morskih algi koristili, kao lokalni proizvod koji se primenjuje na kožu ili kao oralni dodatak.
U svakom slučaju, bilo bi potrebno mnogo više istraživanja da bi se prečistio i formulisao proizvod koji sadrži relevantna jedinjenja u korisnim, ali sigurnim koncentracijama. Koncentracije korišćene u ovim studijama ćelija možda nisu prikladne za upotrebu kod ljudi.
Kao što nas podseća Ema Beket, naučnik za hranu i ishranu sa Univerziteta u Njukaslu, uzimanje suplemenata ne mora nužno da znači uočljive prednosti za našu kožu. Ona kaže da bi bolji pristup mogao biti zaštita kože od oštećenja od sunca, zdrava ishrana i izbegavanje cigareta.
