Novo istraživanje objavljeno u časopisu Allergi otkrilo je da se test aktivacije bazofila (BAT) može koristiti za bolje otkrivanje alergija i predviđanje ozbiljnosti alergijskih reakcija u odnosu na tradicionalna predviđanja na osnovu kliničkih kriterijuma.
Studija bazofilne aktivacije za dijagnostikovanje alergije na hranu (BAT2), koju je vodila profesorka Aleksandra Santos sa King’s College London, imala je za cilj da identifikuje da li se BAT testiranje može koristiti za predviđanje rizika od teških alergijskih reakcija i/ili niskog praga reaktivnosti.
Za ovu studiju, 150 dece, regrutovanih iz specijalizovanih tercijarnih pedijatrijskih klinika za alergiju u Londonu, prošlo je dvostruko slepi placebo kontrolisani izazov sa hranom kako bi se utvrdile moguće alergije na pečena jaja. Pacijenti koji su prošli ovo prošli su sličan proces, ali ovog puta sa slabo kuvanim jajima, sa ozbiljnošću alergijskih reakcija klasifikovanim prema Practall smernicama.
Rezultati testiranja su pokazali da je BAT najbolji biomarker za predviđanje težine i praga alergijskih reakcija na pečeno jaje sa tačnošću od 75%, odnosno 71%. Nalazi daju indikacije da bi se u kliničkoj praksi BAT mogao koristiti za identifikaciju alergija i izbegavanje slučajnih reakcija i mogućih teških reakcija.
„Mogućnost da identifikujemo pacijente koji su u većoj opasnosti od teških reakcija ili reagovanja na male količine alergena je veoma važno kako bismo mogli da primenimo mere kako bismo obezbedili da takvi pacijenti budu bezbedni i dobro informisani o svojim alergijama“, kaže profesorka Aleksandra. Santos.
Alergije na hranu su uobičajene, a težina alergijskih reakcija se utrostručila u Velikoj Britaniji u poslednje tri decenije. Međutim, trenutno ne postoji način da se precizno identifikuju deca koja su u riziku od teških alergijskih reakcija i/ili reakcije na male količine alergena.
Istraživanje ima implikacije na veliki deo svetske populacije koji živi sa alergijom na hranu i pokazuje da postoji lak način da se identifikuju pacijenti koji su u riziku od teških alergijskih reakcija, posebno za osnovnu hranu poput jaja.
„Bilo je upadljivo da je, kada smo pogledali decu koju smo tokom sprovođenja studije identifikovali kao visoko rizične, postojao podjednak procenat dece sa visokim rizikom među decom koja su razvila teške reakcije i decom koja su imala blage reakcije. ili umerene reakcije tokom izazova sa jajima“, kaže Santos.
„Ovo zapažanje jasno naglašava da trenutno nismo u mogućnosti da identifikujemo grupe visokog rizika na osnovu kliničkih kriterijuma. Test aktivacije bazofila pokazao se kao najbolji prediktor težine i praga, i mogao bi biti veoma informativan u kliničkoj praksi.“
Ostale karakteristike ispitivane dece, odnosno uzrast, pol, etnička pripadnost, prethodne alergijske reakcije na jaje, prethodna konzumacija jaja, istorija ekcema, astme, alergijskog rinitisa, kožni ubod test ili specifični IgE nisu se značajno razlikovale između dece sa teškim i ne. -teške reakcije ili između dece koja reaguju na male ili veće količine jaja.
Potrebna je dalja validacija sa više studija koje usvajaju tako rigorozan pristup i koje se zasnivaju na različitim populacijama pacijenata koje treba sprovesti da bi se istražila pouzdanost i generalizacija rezultata.
