Vodena bića mogu pomoći u prečišćavanju naših otpadnih voda. Tim istraživača je istražio kako beskičmenjaci, kao što su crvi, larve mušica koje ne grizu i dagnje koje žive na dnu potoka i jarka, mogu imati koristi od postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ova stvorenja mogu razgraditi mulj, smanjiti emisije gasova staklene bašte i ukloniti višak hranljivih materija iz vode zajedno sa plutajućim biljnim vrstama.
Otpadne vode, na primer, iz domaćinstava, prečišćavaju se u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, nakon čega se vraćaju u površinske vode i reke. Međutim, značajna količina viška mulja se proizvodi tokom prečišćavanja, što predstavlja izazov za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pošto je prerada mulja veoma skupa. Ali mulj se uglavnom sastoji od organskog materijala kojim se vodeni beskičmenjaci mogu hraniti. Tom van der Meer je proučavao kako ova stvorenja mogu da razbiju ovaj višak mulja kao deo svog doktorata. istraživanja u projektu Akuafarm.
Van der Meer je istraživač u Vageningen Environmental Research, jednom od partnera u projektu Akuafarm, koji ima za cilj razvoj nove metode prečišćavanja otpadnih voda.
„Analizirali smo koliko brzo razne vrste vodenih životinja mogu potrošiti višak mulja“, objašnjava on. „Larve mušica koje ne grizu pokazale su se kao pobednički beskičmenjaci u „takmičenju u jedenju mulja“. Mulj koji sadrži ove larve razgradio se i do pet puta brže od mulja u kome ih nije bilo. Ne samo da smo primetili ovaj efekat u mulju iz različitih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, takođe smo videli da se mulj još bolje razgrađuje kada se dodaju različite vrste.“ Štaviše, kopanje dodaje dovoljno kiseonika u mulj, sprečavajući stvaranje snažnog gasa sa efektom staklene bašte metana.
Kvalitet vode u svim državama članicama EU mora biti poboljšan do 2027. godine kako bi se ispunila Okvirna direktiva o vodama. Ova direktiva propisuje da se nivoi hranljivih materija kao što su azot i fosfor u površinskim vodama moraju smanjiti jer ovi nutrijenti negativno utiču na osetljive životinjske i biljne vrste. Visoki nivoi hranljivih materija takođe mogu stimulisati rast cijanobakterija, sa štetnim efektima i na ljude i na životnu sredinu.
Međutim, mnoge takve supstance ostaju u otpadnim vodama i nakon prečišćavanja, što znači da se ispuštaju u reke i potoke. Van der Meer primećuje: „I ovde flora i fauna mogu da ponude rešenje. Kombinacija algi i dagnji može da ukloni skoro sve hranljive materije iz vode. Štaviše, testirali smo plutajuće biljke poput paprati paprati kao deo projekta Akuafarm, sa odličnim rezultatima“.
Dve holandske uprave za vodosnabdevanje će razviti pilot postrojenje za tretman na osnovu nalaza, sposobno da prečišćava oko 75 kubnih metara otpadnih voda dnevno.
Van der Meer zaključuje: „Na taj način možemo poboljšati prečišćavanje otpadnih voda prirodnim sredstvima, što može biti isplativije, kao i doprinositi poboljšanju kvaliteta vode u holandskoj prirodi. Možda će sve kanalizacione fabrike koristiti ovaj prirodni rešenje za deceniju od sada“.
