Novi pregled objavljen u časopisu Engineering od strane istraživačkog tima Fazheng Rena na Kineskom poljoprivrednom univerzitetu naglašava značajnu ulogu lipida u ishrani u sprečavanju starenja mozga i kognitivnog pada. Kako globalno opterećenje moždanih bolesti povezanih sa starenjem, posebno demencije, nastavlja da raste, ovo istraživanje nudi obećavajući uvid u potencijalne nutritivne intervencije koje bi mogle poboljšati funkciju mozga tokom starenja.
Pregled se fokusira na zamršen odnos između homeostaze lipida i starenja mozga, naglašavajući važnost održavanja sinaptičke plastičnosti kako bi se sprečilo kognitivno oštećenje. Ispitujući dokaze iz epidemioloških studija i studija na životinjama, istraživački tim pokazuje ključne funkcije polinezasićenih masnih kiselina (PUFA), posebno fosfolipida kao što su fosfatidilholin, fosfatidilserin i plazmalogen, u promovisanju zdravlja mozga.
Nalazi sugerišu da su intervencije koje uključuju ove fosfolipide pokazale obećavajuće rezultate u ublažavanju kognitivnih oštećenja povezanih sa starenjem. Primetno je da je plazmalogen, hranljivi sastojak u izobilju u postsinaptičkoj membrani neurona, pokazao veću efikasnost od fosfatidilserina. Njegova jedinstvena struktura, koju karakterišu vinil etar veze, čini ga ubedljivim kandidatom za klinička ispitivanja.
Iako pregled naglašava potencijal plazmalogena u poboljšanju funkcije mozga tokom starenja, on takođe priznaje izazove povezane sa njegovom primenom. Netolerancija kiseline i osetljivost na oksidaciju njenih vinil etarskih veza, kao i nedosledne efektivne doze u kliničkim ispitivanjima i studijama na životinjama, predstavljaju prepreke njegovoj širokoj upotrebi. Stoga su potrebna dalja istraživanja kako bi se istražili putevi varenja i metabolizma plazmalogena, kao i njegova biodostupnost.
Istraživački tim zaključuje da fosfolipidi u ishrani imaju veliko obećanje kao nutritivna intervencija za starenje mozga. Međutim, potrebno je više studija da bi se razjasnili osnovni mehanizmi, optimalna doza i praktična primena ovih lipida. Konkretno, plazmalogen se pojavljuje kao potencijalni ključni igrač u zaštiti mozga, što garantuje dalje istraživanje njegove efikasnosti i potencijalne kliničke primene.
Kako globalna prevalencija neuroloških poremećaja nastavlja da eskalira, pronalaženje efikasnih strategija za poboljšanje zdravlja mozga tokom starenja je od najveće važnosti. Ovaj detaljni pregled baca svetlo na potencijalne prednosti intervencije lipida u ishrani i naglašava potrebu za budućim istraživanjima u ovoj oblasti.