Pećine su bile neka od prvih skloništa čovečanstva. Ko zna šta su mislili naši daleki preci dok su tamo tražili utočište, zbijajući se i kuvajući meso na vatri, možda crtajući životinje po zidovima. Pećine su štitile naše drevne pretke od nepogoda, predatora i rivala, u vreme kada su štapovi, kamenje, krzno i vatra bili naša jedina tehnologija.
Dakle, postoji poetska paralela između ranih ljudi i nas. Ponovo posećujemo mesec, a lunarne pećine bi mogle da nas zaštite kao što su pećine štitile naše pretke na Zemlji.
Na Mesecu će astronautima biti potrebna zaštita od različitih opasnosti. Moraće da se bore sa kosmičkim i sunčevim zračenjem, meteoritima, divljim temperaturnim kolebanjima, pa čak i udarnim izbacivanjem. Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO) pronašao je stotine lunarnih „svetlarnika“, lokacija na kojima se srušio plafon lava cevi, praveći prirodan otvor u cevi. Teško je reći bez istraživanja, ali cevi lave u prečniku nekoliko stotina metara mogu postojati na Mesecu. To je puno prostora za rad, i oni bi mogli da obezbede sklonište koje će astronautima trebati. Ideja je da se izgradi baza unutar lunarne lava cevi, gde astronauti dobijaju dodatnu zaštitu od debelog kamenog plafona iznad glave.
Kina sada razmatra tu ideju, kao i druge pre njih. Lunarne pećine lave mogu biti resurs koji je previše vredan da bi se zanemario.
Lava cevi se takođe nazivaju pirodukti. Nastali su kada je lava koja je tekla po površini Meseca počela da se hladi. Vrh lave koja je tekla formirao je stvrdnutu koru, ali je rastopljena lava nastavila da teče ispod nje i na kraju se iscedila, ostavljajući praznu cev. I oni su ovde na Zemlji.
Naučnici nisu sigurni kada je lunarni vulkanizam završio. Možda je to bilo pre milijardu godina, iako neki dokazi pokazuju da je u poslednjih 50 miliona godina postojao vulkanizam malih razmera. U oba slučaja, ove cevi od lave su drevne i netaknute.
Na Mesecu će astronauti morati da se bore sa temperaturnim promenama. Prirodni satelit Zemlje je svet temperaturnih ekstrema. Jedna strana Meseca je na direktnoj sunčevoj svetlosti pola vremena, a površinske temperature dostižu čak 127°C (260°F). Strana koja je obavijena tamom tone na -173°C (-280°F) .) Ta divlja promena temperature čini izazovnim rad na površini Meseca, kao i projektovanje i pravljenje opreme koja može biti efikasna u tako velikom opsegu. Lava cevi pružaju prirodno okruženje stabilne temperature koje se ne može naći nigde drugde na Mesecu.
Radijacija je takođe opasna na površini Meseca. Može biti čak 150 puta snažniji nego na površini Zemlje. To je smrtonosno, ali u lunarnim pećinama astronauti bi bili zaklonjeni nekoliko metara stene iznad glave. To je dovoljno debela barijera da pruži efikasnu zaštitu.
Rizik od udara i krhotina je mnogo manji, ali se mora uzeti u obzir. Očigledno, lava cevi pružaju zaklon od malih udara.
Različiti timovi naučnika iz različitih zemalja i agencija proučavali su ideju korišćenja lava cevi kao skloništa. Na nedavnoj konferenciji u Kini, Zhang Chongfeng sa Šangajske akademije za tehnologiju svemirskih letova predstavio je studiju o podzemnom svetu cevi od lave. Kineski istraživači su radili na terenu u kineskim cevima od lave da bi razumeli kako da ih koriste na Mesecu.
Prema Džangu, postoji dovoljno sličnosti između lunarnih i zemaljskih lava cevi da jedna bude analogna drugoj. Počinje sa njihova dva tipa ulaza, vertikalnim i kosim. Oba sveta imaju obe vrste.
Većina onoga što smo pronašli na Mesecu su cevi sa vertikalnim otvaranjem, ali to može biti zbog našeg pogleda odozgo. Otvori se nazivaju krovnim prozorima, gde se plafon srušio i ostavio naslage na podu cevi direktno ispod njega. Ulazak kroz njih zahteva ili let ili neku vrstu opreme za vertikalno podizanje.
Kosi ulazi znatno olakšavaju ulazak i izlazak. Moguće je da bi roveri jednostavno mogli da se zabiju u njih, mada bi neke krhotine verovatno trebalo da budu očišćene. Prema Zhang-u, ovo je preferirani ulaz koji olakšava istraživanje. Kina daje prioritet lunarnim cevima od lave u Mare Trankuillitatis (More spokojstva) i Mare Fecunditatis (More plodnosti) za istraživanje.
Kina planira robotski sistem koji može da istražuje pećine poput one u Mare Trankuillitatis. Primarna sonda će imati točkove ili noge i biće napravljena da se prilagodi izazovnom terenu i da savlada prepreke. Takođe će imati naučnu nosivost.
Pomoćna vozila mogu da se odvoje od glavne sonde da bi izvršila više izviđanja i pomoći u komunikaciji i „energetskoj podršci“. Oni bi mogli da budu raznovrsni kako bi misija mogla da odgovori na različite izazove. Oni mogu uključivati sonde sa više nogu za puzanje, kotrljajuće sonde, pa čak i sonde za poskakivanje. Ova pomoćna vozila bi takođe imala naučne instrumente za proučavanje mesečeve prašine, radijacije i prisustva vodenog leda u cevima.
Kina takođe planira robota sposobnog za let koji bi mogao da pronađe put kroz lava cevi autonomno koristeći mikrotalasne i laserske radare.
Budući plan Kine, nakon uspešnog istraživanja, je baza sa posadom. To bi bila dugoročna podzemna istraživačka baza u jednoj od lunarnih lava cevi, sa centrom za podršku za energiju i komunikaciju na ulazu u cev. Teren bi bio uređen, a baza bi obuhvatala i stambene i istraživačke objekte unutar cevi.
Kina nema isti entuzijazam za razmenu informacija kao organizacija poput NASA-e, pa je detalje teže otkriti. Ali nema sumnje da su kineske svemirske aktivnosti trenutno u usponu, sa višestrukim uspešnim završenim misijama, neke su još u toku, a planirane su i buduće. U proleće 2023. Kina je najavila planove za početak izgradnje baze na Mesecu do 2028. godine, mada nije jasno da li se ta najava odnosila na bazu lunarne lave. Čini se da je to u suprotnosti sa najnovijom izjavom u kojoj se kaže da Kina planira da „realizuje sletanje na Mesec do 2030. godine“.
Ali bez obzira na to kada počnu, čini se da je Kina posvećena toj ideji. Ding Liejun, vrhunski naučnik sa Univerziteta nauke i tehnologije Huadžong, rekao je za China Science Daili da je „na kraju, izgradnja naselja izvan Zemlje neophodna ne samo za potragu celog čovečanstva za istraživanjem svemira, već i za strateške potrebe Kine kao svemirske sile. “ Ovaj jezik skoro potpuno odražava jezik koji koristi NASA kada govori o svom programu Artemis.
U pripremi za više lunarnih misija i eventualnu bazu, kineski istraživači su proučavali i Mare Trankuillitatis i Mare Fecunditatis. Tim naučnika je 2022. godine objavio studiju o vulkanskim karakteristikama Mare Fecunditatis u časopisu Remote Sensing.
Mare Fecunditatis je bogata vulkanskim karakteristikama, uključujući cevi od lave. U dokumentu iz 2022. ističe se da nijedna misija do površine Meseca nije prešla više od 40 km (25 milja), ali to će se promeniti u budućnosti. Istraživači koji stoje iza ovog rada predlažu petogodišnju misiju sličnu NASA-inim misijama rovera na Mars. Za pet godina, kineski rover bi mogao da istraži Mare Fecunditatis tokom prelaska od 1.400 km (870 milja). Proučavajući vulkanske karakteristike kao što su cevi od lave, kupole i rilovi, oni bi razvili sveobuhvatnije razumevanje mesečeve regionalne geologije. Oni takođe mogu izabrati lokaciju za lunarnu bazu.
Kina nije prva koja se pitala o cevima od lave kao bazama. Ideja postoji već dugo vremena. Ali uskoro će Kina i druge svemirske nacije biti u poziciji da ih istraže i da počnu da se ozbiljno upuštaju u izgradnju jedne.
Istraživanje svemira i politika su isprepleteni, au Kini su još više isprepleteni nego u drugim zemljama. Unutrašnje mahinacije oba su ponekad skrivene iza neprozirnog zida, a detalji nisu uvek lako dostupni. Kao da se ljudi plaše da kažu pogrešnu stvar. Ali namere Kine su jasne, i ako je prošlost prolog, stići će na Mesec i izgraditi bazu.
Možda će neki od kineskih tajkonauta koji se na kraju sklone u ove lunarne pećine provesti trenutak ili dva razmišljajući o našim drevnim precima i o tome kako su ih pećine zaštitile. Možda će jedan od njih biti prvi čovek koji će ostaviti tragove na zidu lunarne cevi od lave.
Onda jednog dana, nakon što čovečanstvo nestane, budući istraživači vanzemaljaca mogli bi pronaći ove oznake i razmisliti o njihovom značenju.
