Promena načina ishrane šarana može značajno smanjiti količinu amonijaka koju izlučuju u poređenju sa onim kada jedu istu količinu hrane odjednom. Ovaj nalaz je jedan od rezultata Voutera Mesa, doktora nauka na Univerzitetu Radboud.
Mes je istraživao zebricu i šarana (najčešće uzgajane ribe na svetu) kao deo svog doktorata. „Već znamo da zebrice i šarani koriste bakterije u škrgama da pretvore toksični amonijak u bezopasni gas azota. Umesto da izlučuju samo amonijak nakon što pojedu, oni pretvaraju deo u gas azota. Ovaj proces sprovode bakterije koje žive u škrge ribe. Ali još nismo znali kako to rade i šta bi to moglo olakšati.“
Biolog je pogledao šta se dešava kada promenite način na koji se ribe hrane. Istraživao je različite režime hranjenja i različite vrste hrane. „Ispostavilo se da ribe i bakterije koje pretvaraju amonijak u gas azota rade na optimalnom nivou kada ribe mogu same da odluče kada jedu.“
Mes je stavljao klatno u akvarijume, a kada bi ribe plivale uz malu kuglicu na njegovom kraju, dobijale bi malo hrane. „Ribama je potrebno manje od jednog dana da to shvate. Hranjenjem na ovaj način smanjuje se količina amonijaka u vodi.“
Bakterije koje žive u škrgama ribe deluju kao prirodni biofilter. „Izgleda da bakterije najbolje rade kada im se daju male porcije hrane za obradu“, kaže Mes. „To obezbeđuje stabilan protok malih količina amonijaka preko škrga, a bakterije imaju vremena da ga pojedu i pretvore u gas azota.“
Iznad toga, istraživanje Mesa i kolege Martjea van Kesela pokazalo je da ove bakterije formiraju klastere u škrgama. Moguće je da određeni transporteri u ribi rade zajedno sa ovim klasterima bakterija kako bi poslali što više amonijaka bakterijama. Potrebna su dalja istraživanja da bi se ovo potvrdilo, ali bi bilo ključno znanje da bi se razumelo više o ciklusu azota i kako se amonijak može efikasnije pretvoriti.
Nalaz bi mogao imati pozitivan uticaj na akvakulturu. „Ako prilagodite vreme hranjenja, ne treba vam toliko skupih filtera da bi voda bila čista“, kaže Mes. „Prirodni biofilter u ribi obavlja većinu posla.“
A takođe je bolje za ribu. „Ribe rastu brže kada mogu same da odluče koliko će jesti i kada. Iz prethodnih istraživanja našeg odeljenja znamo da ribe imaju niži nivo stresa kada mogu da biraju svoje vreme za hranjenje. Tako da je bolje za obe ribe uzgajivači i same ribe“.
