Bakterije koje se ispuštaju u okeane u kanalizaciji i otpadnim vodama napreduju na biofilmovima koji se formiraju na plastičnom otpadu. Ovo može dovesti do donekle neočekivanog problema otpornosti na antimikrobne lekove.
Morski plastični otpad može poslužiti kao vektor za širenje antimikrobne rezistencije (AMR) od patogenih bakterija, bilo na školjke ili direktno na ljude koji se kupaju u moru ili učestvuju u drugim rekreativnim aktivnostima.
„Bakterije sadržane u kanalizaciji i otpadnim vodama koje se ispuštaju iz domaćinstava, bolnica i fabrika formiraće biofilmove na plastičnim površinama u moru“, objašnjava Gunhild Hageskal, viši naučnik na norveškom naučnom institutu SINTEF.
„Takve bakterije možda već poseduju otporna svojstva, ali u svakom slučaju, poznato je da bakterijski biofilmovi deluju kao inkubatori za otpornost na antimikrobne lekove. Razlog za to je što bakterije lako razmenjuju takozvane mobilne genetske elemente kada se skupe u velikom broju na jednoj lokaciji,“ ona kaže.
Takođe mogu biti antimikrobni i drugi hemijski ostaci sadržani u otpadnoj vodi, a određene hemikalije u samoj plastici mogu uticati na razvoj otpornosti bakterija.
Istraživači u SINTEF-u će istraživati obim ovog problema u okviru projekta pod nazivom PlastiSpread, koji je zajednička saradnja između SINTEF-a, NTNU-a i Univerziteta u Tesaliji u Grčkoj. Norveški deo studije biće sproveden u Trondhajmu u bliskoj saradnji sa opštinom Trondhajm i postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda u Høvringenu i Ladehammerenu. Da bi se ovo pitanje predstavilo iz globalne perspektive, slična studija će biti sprovedena u Grčkoj, gde se koristi duplo više antibiotika nego u Norveškoj.
