Kada operemo lice sredstvom za čišćenje, naša koža može početi da se oseća zategnuto. Uz nanošenje omiljene hidratantne kreme, taj osećaj često nestaje. Ova percepcija naše kože može izgledati subjektivno, ali istraživači sa Stanforda su nedavno otkrili mehanizam koji stoji iza ovih osećanja.
Njihov rad, objavljen u PNAS Nekus-u, pokazuje kako se mehaničke promene na spoljašnjoj površini naše kože pretvaraju u senzacije i pruža kvantitativni pristup za određivanje kako će ljudi percipirati svoju kožu nakon upotrebe hidratantne kreme ili sredstva za čišćenje.
„Ovaj rad pruža novo razumevanje o tome kako proizvodi utiču na fizička svojstva naše kože, što uključuje ne samo zdravlje kože, već i senzornu percepciju kože. To je značajan napredak“, rekao je Reinhold Dauskardt, Ruth G. i Villiam K. Boves Profesor na Stanfordskom odseku za nauku o materijalima i inženjerstvo. „Ona pruža potpuno novo razumevanje kako dizajnirati te formulacije.“
Naša koža je najveći organ u našem telu i stalno je izložena okolini oko nas. Najudaljeniji sloj naše kože – rožnati sloj – deluje kao barijera za sprečavanje neželjenih hemikalija i bakterija i zadržavanje vlage. Kada koristimo grubo sredstvo za čišćenje, ono uklanja neke od lipida koji zadržavaju vlagu, uzrokujući da se stratum corneum skuplja. Dobar hidratant povećava sadržaj vode u stratum corneum-u, uzrokujući njegovo oticanje.
Dauskardt i njegove kolege su predvideli da se mehaničke sile stvorene ovim skupljanjem ili oticanjem šire kroz kožu da bi došle do mehanoreceptora – senzornih receptora koji pretvaraju mehaničku silu u neurološke signale – ispod epidermisa, koji zatim ispaljuju signale u mozak koje mi tumačimo kao osećaj zatezanja kože.
Da bi testirali svoju teoriju, istraživači su proučavali efekte devet različitih formula za vlaženje i šest različitih sredstava za čišćenje na uzorke kože donatora sa tri lokacije na ljudskom telu — obraza, čela i stomaka. Oni su u laboratoriji izmerili promene u stratum corneum-u, a zatim uneli tu informaciju u sofisticirani model ljudske kože kako bi predvideli signale koje će mehanoreceptori poslati.
„Uspeli smo da rangiramo različite formulacije u smislu onoga što ispitanici treba da kažu o senzornoj percepciji svoje kože“, rekao je Dauskard.
Predviđanja iz njihove analize su se skoro savršeno slagala sa onim što su ljudi prijavili u ispitivanjima na ljudima za svaku formulu. Saradnici u L’Oreal Research and Innovation angažovali su 2.000 žena u Francuskoj da procene devet hidratantnih krema i 700 žena u Kini da procene šest sredstava za čišćenje. Učesnici su rangirali svoje uočene osećaje zategnutosti kože nakon upotrebe formule koju su dobili.
„Ucrtali smo ono što smo predviđali u odnosu na ono što su nam govorili ljudski subjekti, i sve je ispalo u pravu liniju. Drugim rečima, predviđali smo tačno ono što su nam govorili“, rekao je Dauskart. „Bila je to apsolutno izuzetna korelacija sa veoma visokim statističkim značajem.“
Sposobnost razumevanja i predviđanja kako će se ljudi osećati nakon upotrebe tretmana za kožu može pomoći kozmetičkim kompanijama da poboljšaju svoje formulacije pre nego što dovedu ljude da ih testiraju. A sa tako detaljnim modelom kako se mehanički naponi prenose kroz slojeve kože, ove metode bi se potencijalno mogle koristiti za procenu više od samog osećaja zategnutosti, rekao je Dauskardt.
„Pruža okvir za razvoj novih proizvoda“, rekao je Dauskardt. „Ako radite bilo šta na spoljašnjem sloju kože što uzrokuje da promeni stanje naprezanja i stanje stresa, onda vam možemo reći kako se te informacije prenose i kako će ih potrošači razumeti i prijaviti.
Dauskardt takođe želi da primeni ovo novo razumevanje na razvoj nosivih uređaja. Na primer, ako znamo kako naš mozak tumači sitne promene napetosti kože, možda bismo mogli da iskoristimo taj mehanizam za slanje namernih signala. Na isti način na koji osoba koja čita brajevu azbuku prevodi osećaje na vrhu prsta u reči, uređaj koji stvara male mehaničke promene na našoj koži bi mogao da prenese informacije.
„Ono što smo uradili je da otkrijemo kako mehanička informacija dolazi od spoljašnjeg sloja rožnjače do neurona mnogo nižih u slojevima kože“, rekao je Dauskard. „Dakle, možemo li sada da komuniciramo preko ljudske kože? Možemo li da napravimo uređaj za pružanje informacija nekome neverbalno, nevizuelno, koristeći naše razumevanje ovih mehanizama? To je jedna od oblasti za koje smo veoma zainteresovani.“
