Utvrđeno je da vagusni nerv, poznat po svojoj ulozi u ‘odmaranju i varenju’, ima važnu ulogu u vežbanju, pomažući srcu da pumpa krv, koja isporučuje kiseonik po telu.
Trenutno, nauka o vežbanju smatra da je nervni sistem „bori se ili beži“ (simpatički) aktivan tokom vežbanja, pomažući srcu da jače kuca, a nervni sistem „odmor i varenje“ (parasimpatički) je smanjen ili neaktivan.
Međutim, vanredni profesor fiziologije Univerziteta u Oklandu Rohit Ramčandra kaže da je ovo trenutno razumevanje zasnovano na indirektnim procenama i brojnim pretpostavkama njihova nova studija se pokazala pogrešnim. Rad je objavljen u časopisu Circulation Research.
„Naša studija je otkrila da se aktivnost ovih ‘odmaranja i varenja’ vagalnih nerava zapravo povećava tokom vežbanja,“ kaže dr Ramčandra.
„Naša grupa je koristila tehnike električnog snimanja ‘tour de force’ da direktno prati aktivnost vagalnog nerva u vežbanju ovaca i otkrila je da se aktivnost ovih vagalnih nerava koji idu do srca povećava tokom vežbanja.
„Da bi srce izdržalo visok nivo pumpanja, potreban mu je veći protok krvi tokom vežbanja kako bi podstakao povećani rad koji obavlja: naši podaci pokazuju da povećanje vagalne aktivnosti čini upravo to.
Tokom vežbanja, dolazi do četiri do petostrukog povećanja količine krvi koju srce ispumpava u minuti. Ovo zahteva da srce kuca brže i da se steže snažnije.
Sposobnost srca da pumpa krv je modulisana nervima koji putuju iz mozga, koji se nazivaju „autonomni“ jer rade automatski i ne zahtevaju svesno razmišljanje.
Ovi nervi uključuju „borbu ili bekstvo“ ili „simpatičke“ nerve i „odmor i varenje“ vagalnih nerva, koji se nazivaju „parasimpatički“.
Vagalni nerv povezuje mozak sa srcem i drugim unutrašnjim organima, uključujući creva, regulišući odgovore parasimpatičkog nervnog sistema „odmor i varenje“.
Novo istraživanje otkriva da parasimpatički i simpatički nervni sistem rade zajedno u vežbanju kako bi pomogli srcu da jače i brže pumpa.
Istraživači su takođe istraživali ulogu medijatora koje oslobađa srčani vagalni nerv.
„Srčani vagusni nerv oslobađa više medijatora, a prethodna istraživanja su se fokusirala na neurotransmiter, acetilholin, koji nema uticaja na našu sposobnost vežbanja“, kaže dr Ramčandra.
„Naša studija se fokusirala na drugačiji medijator, vazoaktivni intestinalni peptid (VIP) i pokazuje da vagusni nerv oslobađa ovaj peptid tokom vežbanja, što pomaže da se koronarni sudovi prošire, omogućavajući više krvi da pumpa kroz srce.
Prvi i ko-korespondent autor dr Džulija Šenks kaže: „Vazoaktivni crevni peptid je prvi put pronađen u crevima i pomaže u varenju, ali ono što sada znamo je da je važan i u vežbanju.
Ispitivanje je sprovedeno na ovcama, zbog njihove sličnosti sa ljudima u mnogim važnim aspektima, uključujući anatomiju i fiziologiju srca. Oni su takođe dobro uspostavljeni kao životinjski model koji pomažu u pronalaženju načina za borbu protiv srčanih bolesti koje se prenose na ljude.
Ovi fundamentalni nalazi mogli bi imati primenu kod bolesti, uključujući srčanu insuficijenciju, gde ljudi ne mogu da tolerišu vežbanje.
„Ova nemogućnost obavljanja jednostavnih zadataka koji uključuju napor znači da je kvalitet života kod ovih pacijenata ozbiljno ugrožen“, kaže dr Ramčandra.
„Jedan potencijalni razlog zašto je tolerancija na vežbanje smanjena je taj što bolesno srce jednostavno ne dobija dovoljno krvi.“
„Naša naknadna studija će pokušati da vidimo da li možemo da iskoristimo ovu važnu ulogu srčanih vagalnih nerava da poboljšamo toleranciju vežbanja kod srčane insuficijencije.“
Postoji veliki interes u pokušaju da se ‘hakuje’ ili poboljša ton vagusa kao sredstvo za smanjenje anksioznosti. Istraživanje ovoga bilo je izvan okvira trenutne studije. Dr Ramčandra kaže da znamo da vagus posreduje u usporavanju otkucaja srca i ako imamo visoku vagusnu aktivnost, onda bi naša srca trebalo da kucaju sporije.
„Da li je ovo isto što i opuštanje, nisam siguran, ali možemo reći da redovna vežba može poboljšati vagusnu aktivnost i da ima blagotvorne efekte.“
