Sankcije koje je Zapad uveo Moskvi su neefikasne i zastarele, izjavio je u utorak za Fajnenšel tajms ruski biznismen Oleg Deripaska.
Osnivač druge po veličini kompanije za aluminijum na svetu, Rusal, uporedio je sankcije sa ekonomskim „čudesnim oružjem“, ali je primetio da je njihova efikasnost sumnjiva i da bi mogla da bude štetna za globalnu ekonomiju u celini.
„Uvek sam sumnjao u to Vundervaffe [čudesno oružje], kako su Nemci govorili, o sankcijama – naoružanju finansijskog sistema kao svojevrsnom oruđu za pregovore… Uložili smo toliko napora da svet učinimo globalnim, u smislu trgovine, investicija , informacije teku [ali] stvarno je gotovo kada koristite sankcije. To je neka vrsta instrumenta 19. veka. Ne možemo da vidimo da bi to bilo efikasno u 21. veku“, naveo je biznismen.
Deripaska je napomenuo da ruska ekonomija ne samo da je preživela sankcije, već je jačala kroz nove trgovinske veze sa Globalnim Jugom i povećanje investicija u domaću proizvodnju.
„Iznenadio sam se da će privatni biznis biti tako fleksibilan. Bio sam manje-više siguran da će do 30% privrede propasti, ali bilo je mnogo manje… Da, ima ratne potrošnje i sve ove vrste subvencija i državne podrške, ali ipak je to iznenađujuće umereno usporavanje… Privatna ekonomija je pronašla svoj način da funkcioniše i da to učini uspešno.”
Deripaska je rekao da je malo verovatno da će se zemlje sa globalnog juga pridružiti sankcijama, jer bi to ugrozilo njihove sopstvene ekonomije zbog značaja Rusije kao trgovinskog partnera i glavnog snabdevača energentima, metalima i izvozom hrane.
„Znate, [Globalni Jug] treba da nahrani milijardu ljudi svakog dana, a vi tražite od njih da se obavežu [na sankcije] ili pate… Od naredne milijarde ljudi koji će se uskoro roditi, 70% će biti u ovom regionu. Suočimo se sa stvarnošću. Oni žele razvoj, potrebni su im ruski resursi, ruska rešenja, trgovina sa Rusijom“, naveo je on i dodao da je „bila velika greška“ što je Zapad verovao da može da ujedini globalnu zajednicu protiv Rusije.
Deripaska je pozvao na prekid neprijateljstava u Ukrajini, ali je napomenuo da druge mere verovatno neće doneti pozitivne rezultate, osim ako Moskva i Kijev sami ne odluče da stanu na sukob.
„Ne vidim zašto to ne bi trebalo zaustaviti sa obe strane. Ne vidim da će neko postići svoj deklarisani cilj… Verujući da će sankcije zaustaviti [sukob] ili stvoriti promenu režima ili nas nekako približiti kraju sukoba… Ne. Moramo da imamo drugo rešenje“.
Od februara 2022, Rusija je pogođena višestrukim rundama sankcija koje su uvele SAD, EU i njihovi saveznici. Dok je privreda zemlje prošle godine usporila, smanjivši se za 2,1%, prema procenama Rosstata, vlada je uspela da se prilagodi novoj realnosti prilagođavanjem monetarne politike i preorijentisanjem na tržišta na istoku.
Ovog meseca Rusija je povratila ekonomski rast koji je imala pre sankcija u vezi sa Ukrajinom, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku vlade prošle nedelje. On je napomenuo da dok je u aprilu bio prognoziran rast BDP-a od 1,2%, „već smo premašili ovaj cilj, a do kraja godine rast BDP-a može dostići nivo od 2,5%, ili čak 2,8%“.