Morski led oko Antarktika verovatno je imao rekordno nisku površinu kada je ove zime bio maksimalne veličine, pokazala je preliminarna američka analiza satelitskih podataka u ponedeljak.
Dok južna hemisfera prelazi u proleće, američki Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu (NSIDC) je u saopštenju naveo da je antarktički morski led dostigao maksimalnu veličinu od samo 16,96 miliona kvadratnih kilometara (6,55 miliona kvadratnih milja) ove godine, 10. septembra. .
Oblog leda obično dostiže najveću veličinu tokom hladnijih zimskih meseci, tako da će očitavanje od 10. septembra verovatno ostati ovogodišnji maksimum.
„Ovo je najniži maksimum morskog leda u rekordu morskog leda od 1979. do 2023. sa velikom razlikom“, rekao je NSIDC, program koji podržava vlada na Univerzitetu Kolorado u Boulderu.
Na svom vrhuncu ove godine, morski led je bio 1,03 miliona kvadratnih kilometara manji od prethodnog rekorda, otprilike veličine Teksasa i Kalifornije zajedno.
„To je rekordno razbijajući morski led nisko na Antarktiku“, rekao je naučnik NSIDC-a Volt Majer.
On je dodao da je rast morskog leda izgledao „nizak oko skoro celog kontinenta, za razliku od bilo kojeg regiona“.
U februaru, na vrhuncu australskog leta, ledeni omotač na Antarktiku dostigao je minimalnu veličinu od 1,79 miliona kvadratnih kilometara, takođe rekord, prema NSIDC-u.
Ledeni omotač je tada rastao neobično sporo, uprkos početku zime.
U međuvremenu, na drugom kraju sveta, gde se leto bliži kraju, arktički morski led dostigao je najnižu površinu od 4,23 miliona kvadratnih kilometara, saopštio je NSIDC. To predstavlja šesti najniži minimum u 45 godina evidencije.
Nekoliko decenija, omotač morskog leda na Antarktiku ostao je stabilan, čak se i neznatno proširio.
Ali „od avgusta 2016. trend obima antarktičkog morskog leda je naglo opao tokom skoro svih meseci“, navodi NSIDC.
Među naučnicima se vodi debata o uzroku ove promene, a neki nerado uspostavljaju formalnu vezu sa globalnim zagrevanjem. Klimatski modeli su se u prošlosti mučili da predvide promene u ledenom omotaču Antarktika.
Smatra se da je opadajući trend „sada povezan sa zagrevanjem u najgornjem sloju okeana“, rekao je NSIDC.
„Postoji određena zabrinutost da bi ovo mogao biti početak dugoročnog trenda opadanja antarktičkog morskog leda, pošto se okeani globalno zagrevaju.
Otapanje leda nema neposredan uticaj na nivo mora, jer se formira smrzavanjem slane vode koja je već u okeanu.
Ali beli led reflektuje više sunčevih zraka nego tamnija okeanska voda, tako da njegov gubitak naglašava globalno zagrevanje.
Gubitak obloženog leda takođe izlaže obalu Antarktika većoj akciji talasa, što bi moglo da destabilizuje slatkovodnu ledenu kapu i ugrozi obalna staništa. Otapanje kopnenog leda izazvalo bi katastrofalan porast nivoa mora.
Međutim, NSIDC primećuje mogućnost da talasi koji utiču na ledeni pokrivač mogu povećati „akumulaciju u blizini obale, delimično nadoknađujući pretnju porasta nivoa mora“.
