Dobro je poznato da trčanje ima ogromne koristi za mentalno i fizičko zdravlje. Pokazalo se da samo 10 minuta džogiranja poboljšava raspoloženje, a dokazi sugerišu da trčanje može poboljšati pamćenje i pažnju. Neke studije sugerišu da čak može zaštititi naš mozak od opadanja starosti i demencije. Međutim, pokretanje i pridržavanje rutine trčanja može biti teško, posebno ako niste navikli na vežbanje i relativno ste nesposobni.
„Kako se dobro ili loše osećamo tokom vežbanja je jedan od najvažnijih faktora koji određuju nivoe naše fizičke aktivnosti“, kaže dr Noel Brik, ovlašćeni psiholog za sport i vežbanje i istraživač psihologije trčanja na Univerzitetu Ulster.
„Osećaj većeg zadovoljstva tokom fizičke aktivnosti povezan je sa višim nivoima aktivnosti na duži rok. Zbog toga, sve što možemo da uradimo da se osećamo bolje tokom trčanja znači da je veća verovatnoća da ćemo se toga držati u budućnosti.“
Zajedno sa Stjuartom Holidejem, ovlašćenim psihologom za sport i vežbanje, Brik je napisao knjigu Psihologija trčanja, koja čitaocima daje psihološke alate i tehnike koje mogu da koriste da pomognu u održavanju svoje aktivnosti trčanja i poboljšanju performansi u trčanju.
Aktivnosti nižeg intenziteta, poput hodanja ili laganog džogiranja, prijaju mnogim ljudima. Ali kada vežbamo većim intenzitetom, poput trčanja, dolazi do tačke u kojoj dostižemo prag ventilacije, fiziološki orijentir gde prelazimo sa pretežno aerobnog (koristeći kiseonik) na pretežno anaerobni (bez kiseonika) metabolizam.
Holidej objašnjava: „U suštini, dok trčimo na intenzitetima iznad ovog anaerobnog praga, počinjemo da se osećamo gore.“
Ali njihovo istraživanje je pokazalo da postoje stvari koje možemo učiniti da minimiziramo ovu nelagodu. Istraživanje autora sugeriše da ponekad distrakcija može biti od pomoći – studije su pokazale da divljenje slikovitim pogledima ili čak sanjarenje mogu učiniti da trčanje bude lakši i da poveća nivo opuštanja nakon trčanja.
„Iako je važno da izbegnete ometanje ako je vaš cilj da trčite brzo, ometanje takođe može pomoći da se trčanje oseća lakše i prijatnije. Korisne smetnje uključuju ćaskanje sa partnerom za trčanje, fokusiranje na slikovite poglede na prirodu ili puštanje uma da odluta.
„Još jedna psihološka tehnika je da zamislite prijatne scene ili slike u svom umu. Ovo vam može pomoći da se osećate bolje tokom trčanja umerenog intenziteta tako što ćete pomeriti fokus sa neprijatnih telesnih senzacija“, objašnjava Holidej.
Autori takođe savetuju da izbegavate preterano fokusiranje na telesne senzacije zbog kojih se trčanje može otežati, i umesto toga predlažu da se povremeno prilagođavate.
„Umesto da se opsesivno koncentrišete na taj bolni prst ili znojenje leđa, možete periodično da vršite skeniranje tela (na primer, kako dišem, kako se osećam u ramenima) i koristite ovo kao izvor informacija da prilagodite tempo trčanja, da se opustite gornji deo tela i tako dalje“, objašnjava Holidej.
Četvrto poglavlje knjige fokusira se na to kako da maksimizirate uživanje tokom i nakon trčanja, na primer smanjenjem vašeg percipiranog napora – to jest, koliko je trčanje teško ili naporno.
Brik objašnjava: „Načini na koje to možete da uradite uključuju mentalno razbijanje udaljenosti na manje delove kojima je lakše upravljati. Ova strategija se zove chunking, i to je tehnika koju trkači na svim nivoima koriste da bi prošli kroz trke koje bi inače mogle izgledati neodoljivo. “
Drugi alati koji mogu da povećaju vaše osećanje užitka tokom trčanja uključuju korišćenje tehnika disanja i opuštanja kako biste ostali mirni i fokusirani ili slušanje muzike.
„Muzika pomaže da se poboljšaju performanse trčanja i može učiniti da trčanje bude lakše, prijatnije i prijatnije“, kaže Holidej. „Štaviše, sinhrona muzika — muzika sa kojom koordiniramo svoje korake — takođe može da pomogne u poboljšanju ekonomičnosti trčanja. Za motivaciju, izaberite muziku sa ritmom, stilom, melodijom, tempom, zvukom, ritmom ili tekstovima koji smatrate da vas lično motivišu.“
Konačno, jedan od najvažnijih psiholoških faktora koje ističu u Psihologiji trčanja kao određivanje kako se osećamo kada trčimo je snaga našeg uverenja da možemo efikasno upravljati senzacijama koje osećamo, psihološki fenomen poznat kao samoefikasnost.
„Ako se osećate sigurnije da možete da zadržite koncentraciju, da se dobro ponašate u izazovnim trkama, da upravljate svojim mislima i osećanjima, da se nosite sa lošim vremenskim uslovima ili da se pravilno krećete, onda je veća verovatnoća da ćete postaviti izazovnije ciljeve, uložiti više napora. u zadatak i istrajati kroz prepreke i poteškoće“, kaže Brik.
Načini da povećate svoje verovanje u sebe uključuju motivaciono samorazgovor, koji može pomoći trkačima da se nose sa visokim nivoom napora i poboljšaju performanse trčanja. Holidej i Brik predlažu da eksperimentišete sa onim što kažete sebi (na primer, „Ja to mogu da uradim“) i kako to kažete (na primer, „Možete ovo da uradite“) i pronađite koje izjave najbolje odgovaraju vama.
Svi ovi mentalni alati bi trebalo da pomognu da se trčanje učini prijatnijim i manje napornim, kao i da podstakne vaše uverenje u sebe da „možete to da uradite“.
