Ljudi sa dijabetesom imaju tendenciju da održavaju zdraviji nivo šećera u krvi u toplijim mesecima od aprila do septembra, prema studiji Dartmouth objavljenoj u Science Advances.
Istraživači su pristupili podacima sa nosivih monitora glukoze koji su pokazali kako 137 ljudi starosti od dve do 76 godina koji žive prvenstveno sa dijabetesom tipa 1, zvanim maloletnički dijabetes, svakodnevno kontrolišu nivo šećera u krvi. Analizom podataka za više od 91.000 dana, studija pruža najdetaljniji pogled do sada na to kako upravljanje dijabetesom može da varira u zavisnosti od meseca, dana, starosti, pa čak i koliko je pacijent iskusan sa ovim stanjem.
„Tražimo specifične obrasce koji bi potencijalno mogli da informišu kliničke smernice i postave scenu za ciljane intervencije“, kaže Temiloluva Prioleau, docent računarstva, jedan od koautora studije. Autori primećuju da je većina učesnika njihove studije imala dijabetes tipa 1, tako da nije jasno kako se ovi nalazi mogu generalizovati na ljude sa dijabetesom tipa 2.
Neki istraživači i provajderi su pretpostavili da će promene nivoa aktivnosti, načina života i unosa hrane u različitim godišnjim dobima uticati na upravljanje glukozom u krvi, kaže koautor Prajakta Belsare, docent na Univerzitetu Džejms Medison koji je radio na studiji dok je bila postdoktorski saradnik na Katedri za računarstvo.
U toplim mesecima kada nivoi aktivnosti imaju tendenciju da budu viši, nivoi glukoze kod pacijenata su ostali u zdravom opsegu tokom većeg dela dana od proseka. U hladnijim mesecima od oktobra do februara, međutim, vreme provedeno u granicama normale bilo je manje od proseka.
Ovaj efekat je pojačan tokom praznika, za učesnike svih uzrasta, pri čemu su Nova godina i Božić bili na vrhu liste dana kada su nivoi šećera češće izlazili izvan željenog ciljnog opsega. Uprkos toplom vremenu, Dan nezavisnosti je bio treći na listi dana kada je zabeležena loša kontrola glukoze.
S obzirom na granularnost njihovih podataka, istraživači su takođe bili u mogućnosti da istraže dnevne i nedeljne varijacije. Otkrili su da je veća verovatnoća da će nivoi glukoze kod pacijenata ostati normalni od ponedeljka do petka, a više tokom radnog vremena od 9 do 17 časova, nego vikendom, što sugeriše da rutine radne nedelje imaju pozitivan efekat.
Za Belsare, jedan od zanimljivijih rezultata bio je koliko efikasno različite starosne grupe upravljaju šećerom u krvi.
„Otkrili smo da su mladi u uzrastu od 19 do 34 godine bili manje vešti u upravljanju glukozom u krvi“, kaže ona. Verovatno je da ovo odražava borbu sa kojom se suočavaju novi nezavisni odrasli u brizi o sopstvenom zdravlju bez nadzora roditelja ili staratelja, kaže Belsare.
Rad ne ispituje faktore koji pokreću obrasce koje oni vide. „Mislim da bi odgovor na „zašto“ bio različit za različite ljude“, kaže Prioleau. „Naš cilj je da istaknemo ono što posmatramo na nivou populacije. Nadamo se da će ovo podstaći ljude da iskoriste svoje podatke iz prošlosti kako bi informisali i oblikovali svoju buduću brigu, kroz promene ponašanja kada je to izvodljivo, ili kroz druge vrste intervencija.“
Andrev Cravford, pomoćnik profesora medicine na Geisel School of Medicine i privremeni šef endokrinologije u medicinskom centru Dartmouth Hitchcock, koji nije bio uključen u studiju, kaže da bi to moglo pomoći da se poveća svijest među ljekarima da je određenim pacijentima potrebno fokusiranije vodstvo na određeno doba godine.
Kao lekar koji leči ljude sa dijabetesom, Kroford je rekao da su sezonske fluktuacije opisane u studiji Dartmouth zaista u skladu sa onim što lekari vide. Ljudi su manje aktivni u hladnijim mesecima i imaju tendenciju da konzumiraju više kalorija i slatke hrane oko praznika na kraju godine. U toplijim mesecima ljudi su fizički aktivniji, što senzibilizira telo na dejstvo insulina i poboljšava kontrolu glikemije, rekao je on.
„Ono što me je najviše iznenadilo je da sezonske varijacije, posebno promene oko velikih praznika, nisu bile univerzalne i da su se značajno razlikovale u zavisnosti od starosti pacijenata i opšteg stepena kontrole glikemije tokom godine“, kaže Kroford. . „Ovo naglašava činjenicu da je dijabetes uglavnom bolest kojom se upravlja sama i da pojedincima sa manje iskustva u upravljanju svojom bolešću treba dodatno obrazovanje i podrška oko velikih praznika kako bi izbegli hiperglikemiju.“
S obzirom na mnoštvo uvida potencijalno zakopanih u podacima sa nosivih senzora, pristup stvarnim informacijama o pacijentima je od vitalnog značaja za istraživanje i kliničku negu, kaže Prioleau. U prethodnoj studiji, radila je sa Abigail Bartolome, Guarini ’23, i saradnicima u Geisel-u kako bi pripremila anonimni skup podataka koji istraživačka zajednica sada može da preuzme da bi ga koristila u budućim studijama namenjenim demistifikaciji dijabetesa.
„Postoji mnogo pitanja o tome kako personalizovati (dijabetes) upravljanje“, kaže ona, „a učenje iz jedinstvenih podataka svakog pojedinca može postaviti kurs ka isporučivanju najboljeg mogućeg ishoda za njih.“
