Nemoguće je zamisliti savremenu poljoprivredu bez plastike. Svake godine se koristi 12 miliona tona. Ali šta je sa posledicama po životnu sredinu? Međunarodni tim autora predvođen Tilom Hofmanom sa Odseka za geonauke o životnoj sredini na Univerzitetu u Beču bavi se ovim pitanjem u nedavnoj studiji Communications Earth & Environment. Istraživanje pokazuje prednosti i rizike upotrebe plastike u poljoprivredi i identifikuje rešenja koja obezbeđuju njihovu održivu upotrebu.
Nekada slavljena kao simbol moderne inovacije, plastika je sada i blagoslov i prokletstvo našeg vremena. Plastika je sveprisutna u svakom sektoru, a poljoprivreda se ne razlikuje. Savremena poljoprivreda, koja je odgovorna za skoro trećinu globalnih emisija gasova staklene bašte i koja predstavlja veliki odliv resursa planete, neraskidivo je povezana sa plastikom.
Novu studiju sa Univerziteta u Beču sproveli su Thilo Hofmann, ekološki psiholog Sabine Pahl i ekološki naučnik Thorsten Huffer, zajedno sa međunarodnim koautorima. Njihovo istraživanje otkriva da plastika igra višestruku ulogu: od malč filmova koji štite biljke do sistema za navodnjavanje koji štede vodu, plastika je duboko usađena u našu proizvodnju hrane.
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), preko 12 miliona tona plastike se integriše u poljoprivredni proces svake godine. Od pričvršćivanja biljaka stezaljkama do zaštite istih mrežama, plastika je našla svoje mesto u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje.
Upotreba plastike u poljoprivredi nesumnjivo čuva važne resurse. Prednja strana su folije za malč, koje čine oko 50% ukupne poljoprivredne plastike. Filmovi za malč ne samo da suzbijaju korov i štetočine, već i čuvaju vlagu u zemljištu, regulišu temperaturu i poboljšavaju unos hranljivih materija, pomažući na taj način da se smanji ekološki otisak poljoprivrede. U Kini, nekorišćenje malč folija bi zahtevalo dodatnih 3,9 miliona hektara obradive zemlje da bi se održao status kvo proizvodnje.
Ali intenzivna upotreba plastike u poljoprivredi takođe ima negativne strane: smanjenu plodnost zemljišta, opadajući prinos useva i jezivu mogućnost da toksični aditivi prodiru u naš lanac ishrane. Konvencionalna plastika opstaje u životnoj sredini, a ostaci se akumuliraju u našem zemljištu. Biljke mogu progutati sitne plastične čestice. Iako su istraživanja o usvajanju nanoplastike još uvek u povojima, preliminarni podaci sugerišu da plastika može ući u naš lanac ishrane kroz poljoprivredu.
U navigaciji izazovima plastike u poljoprivredi, fokus je na strategiji koja se zalaže za racionalnu upotrebu plastike, njeno efikasno sakupljanje nakon upotrebe i inovacije najsavremenijih metoda reciklaže, navode autori u novoj studiji. „U slučajevima kada plastika ostane u životnoj sredini, njihov dizajn treba da obezbedi potpunu biorazgradnju. Štaviše, ključno je da se toksični plastični aditivi zameni bezbednijim alternativama“, objašnjava Thilo Hofmann
Iako materijali na bazi biologije predstavljaju primamljivu alternativu, oni nisu bez upozorenja. Brzi zaokret prema takvim materijalima bez adekvatnog razmatranja njihovih životnih ciklusa mogao bi nenamerno da dodatno optereti naše ekosisteme i mreže hrane.
Mere koje su predložili autori su u skladu sa globalnim inicijativama kao što je Sporazum UN o plastici (UNEA 5.2). Usvajanje ovih praksi će podstaći održiviju upotrebu plastike u poljoprivredi, smatraju naučnici.
Dok je potpuna zamena plastike trenutno neodrživa, čini se da je razumna upotreba alternativa sa minimalnim uticajem na životnu sredinu obećavajući put napred. Uz obavezni nadzor, tehnološki napredak i obrazovne inicijative, trebalo bi da bude moguće smanjiti naše oslanjanje na plastiku i njene negativne uticaje na životnu sredinu.
