Bajdenova administracija se nada da će stvoriti komercijalno postrojenje za nuklearnu fuziju u roku od 10 godina kao deo prelaska zemlje na čistu energiju, izjavila je u ponedeljak američka sekretarka za energetiku Dženifer Granholm, piše AP.
Nazivajući nuklearnu fuziju pionirskom tehnologijom, Granholm je rekao da predsednik Džo Bajden želi da iskoristi fuziju kao izvor energije bez ugljenika koji može da napaja domove i preduzeća.
„Nije van sfere mogućnosti“ da bi SAD mogle da ostvare Bajdenovu „dekadsku viziju komercijalne fuzije“, rekla je Granholm u intervjuu za Asošijeted pres u Beču.
Fuzija deluje pritiskanjem atoma vodonika jedan u drugi takvom silom da se kombinuju u helijum, oslobađajući ogromne količine energije i toplote. Za razliku od drugih nuklearnih reakcija, ne stvara radioaktivni otpad. Zagovornici nuklearne fuzije se nadaju da bi ona jednog dana mogla zameniti fosilna goriva i druge tradicionalne izvore energije. Ali proizvodnja energije bez ugljenika koja napaja domove i preduzeća fuzijom je još decenijama daleko.
Uspešnu nuklearnu fuziju prvi su postigli istraživači iz Nacionalne laboratorije Lorens Livermor u Kaliforniji prošlog decembra u velikom iskoraku posle decenija rada.
Granholm je takođe pohvalila ulogu UN-ovog nuklearnog nadzornika sa sedištem u Beču u verifikaciji da li države ispunjavaju svoje međunarodne obaveze i da ne koriste svoje nuklearne programe u nezakonite svrhe, uključujući i za pravljenje nuklearnog oružja.
„IAEA je ključna u osiguravanju da se nuklearna energija iskoristi za dobro i da ne padne u ruke loših aktera“, rekla je ona.
Organizacija za nadzor ima sporazume sa više od 170 država o inspekciji njihovih nuklearnih programa. Cilj je da se verifikuje njihova nuklearna aktivnost i nuklearni materijal i da se potvrdi da se koristi u miroljubive svrhe, uključujući i proizvodnju energije.
Nuklearna energija je suštinska komponenta cilja Bajdenove administracije da se postigne energetski sektor bez zagađenja ugljenikom do 2035. i neto ekonomija sa nultom emisijom do 2050. godine.
Upitan o poteškoćama u pronalaženju mesta za skladištenje radioaktivnog otpada, Granholm je rekla da su SAD pokrenule proces za identifikaciju zajednica širom zemlje koje bi mogle da budu domaćini privremenog skladišta. Trenutno se većina istrošenog goriva skladišti u nuklearnim reaktorima širom zemlje.
„Identifikovali smo 12 organizacija koje će razgovarati sa zajednicama širom zemlje o tome da li su zainteresovane (za hostovanje privremenog sajta)“, rekla je ona.
SAD trenutno ne recikliraju istrošeno nuklearno gorivo, ali druge zemlje, uključujući Francusku, već imaju iskustva sa tim.
Istrošeno nuklearno gorivo može se reciklirati na način da se stvara novo gorivo. Ali kritičari procesa kažu da on nije isplativ i da bi mogao dovesti do širenja atomskog oružja.
Postoje dve zabrinutosti u vezi sa širenjem u vezi sa recikliranjem, prema Vašingtonskom udruženju za kontrolu naoružanja: proces reciklaže povećava rizik da bi plutonijum mogli da ukradu teroristi, i drugo, zemlje sa odvojenim plutonijumom mogle bi same da proizvode nuklearno oružje.
„To mora da se uradi veoma pažljivo sa svim ovim zaštitnim merama protiv širenja oružja“, rekla je Granholm.
Profesor Denis Vajt, direktor Centra za nauku i fuziju plazme na Tehnološkom institutu u Masačusetsu, rekao je da su SAD preduzele pametan pristup fuziji unapređujući istraživanja i dizajne niza kompanija koje rade na demonstraciji pilot-razmera u roku od jedne decenije.
„Ne garantuje da će određena kompanija stići tamo, ali imamo više udaraca na gol“, rekao je on, misleći na program razvoja fuzije zasnovan na prekretnici Ministarstva energetike. „To je pravi način da se to uradi, da se podrži ono što svi želimo da vidimo: komercijalna fuzija za napajanje našeg društva“ bez emisije gasova staklene bašte.
Što se tiče drugih tema, Granholm je rekla da bi u zavisnosti od toga da li će se američka vlada zatvoriti ili ne, Bajdenova administracija u oktobru mogla da objavi detalje o programu vodoničnog čvorišta vrednog 8 milijardi dolara koji će biti finansiran dvopartijskim zakonom o infrastrukturi.
Čvorište je zamišljeno da bude mreža kompanija koje proizvode čist vodonik i industrija koje ga koriste — teški transport, na primer — i infrastruktura kao što su cevovodi i stanice za dopunu goriva. Države i kompanije su se udružile kako bi kreirale predloge za čvorište.
Grupe za zaštitu životne sredine kažu da vodonik predstavlja sopstvene rizike od zagađenja i klime. Kada se ispusti u atmosferu, povećava količinu metana i drugih gasova staklene bašte.
„Naš cilj je da smanjimo cenu čistog vodonika na 1 dolar po kilogramu u roku od jedne decenije“, insistira Granholm.
Kako emisije fosilnih goriva nastavljaju da zagrevaju Zemljinu atmosferu i globalno se dešavaju ekstremni vremenski fenomeni, Granholm je upitan za mišljenje o najavi britanskog premijera Rišija Sunaka da će Ujedinjeno Kraljevstvo odložiti ključne klimatske ciljeve.
Sunak je prošle nedelje rekao da će pomeriti rok za prodaju novih automobila na benzin i dizel i postepeno ukidanje gasnih kotlova kao deo jedne od njegovih najvećih promena politike od kada je preuzeo dužnost.
„Kada vidite toplotne talase koje je Velika Britanija doživela ovog leta, mislim da postaje očigledno da moramo da stavimo akcelerator“, rekla je ona i dodala da je Velika Britanija „odličan partner“ u guranju modernih tehnologija.
„Želimo da vidimo sve kako napreduju što je brže moguće (na tranziciji čiste energije), uključujući i nas same“, rekla je ona.
