Beogradski advokat Ivan Ninić smatra da Crna Gora i Srbija imaju solidan sporazum i alate za saradnju, ali upozorava da svakako ima puno prostora za diskrecione i političke poteze.
U situaciji kada Crna Gora i Srbija imaju zaključen ugovor o izručenju, koji je ratifikovala i Narodna Skupština, procedura izručenja osoba lišenih slobode kreće kada Ministarstvo pravde Srbije primi zamolnicu sa pratećom dokumentacijom od Ministarstva pravde Crne Gore. Tek onda bi srpski organi ocenjivali ispunjenost uslova za izručenje svojih državljana, u zavisnosti od kvalifikacije krivičnog djela i ispunjenosti uslova iz potpisanog ugovora o izručenju između dve države, kaže za “Vijesti” beogradski advokat Ivan Ninić komentarišući mogućnost izručenja “srpskih rudara”.
Policija i tužilaštvo tvrde da su identifikovali izvođače radova na kopanju tunela od suterena zgrade u podgoričkoj Njegoševoj 12 do depoa Višeg suda. To su, prema tvrdnjama istražitelja, učinili Veljko Marković (32), njegov stric Milan Marković (53), Dejan Jovanović (30) i Vladimir Erić (32) iz Loznice…
Povezane vesti Uhapšen jedan od „kopača tunela“ ispod zgrade suda u Podgorici Region 23. sep 2023 7 Region 23. sep 2023 7 Objavljen identitet Srba koji se sumnjiče za kopanje tunela u depou suda u Podgorici (FOTO) Region 22. sep 2023 60 Region 22. sep 2023 60
Advokat Ninić ističe da, ukoliko se ima u vidu čl. 7a ugovora koji su zaključile Crna Gora i Srbija, zaista postoje restrikcije za izručenje svojih državljana drugoj državi, a u pogledu vrste krivičnih dela i visine zaprećenih kazni.
“Te restrikcije se odnose na grupu krivičnih dela u oblasti korupcije, međutim krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala su neupitna ukoliko ih prepoznaje legislativa obe države”, objašnjava Ninić.
On smatra da je važno kako će pravosuđe Crne Gore kvalifikovati ova krivična dela, a srpske vlasti bi u takvoj situaciji svakako diskreciono cenile ispunjenost uslova za izručenje svojih državljana.
“Imamo solidan sporazum i alate za saradnju, ali svakako da ovde ima puno prostora za diskrecione i političke poteze. Želim da verujem da u ovom slučaju ne bi bila slična situacija kao sa Svetozarom Marovićem, jer bi to prilično ugrozilo međunarodnu reputaciju Srbije”, ističe beogradski advokat.
U situaciji kada bi se ispostavilo da se konkretne osobe nalaze na teritoriji Srbije, a da su istovremeno na poternici Interpola, onda bi, prema rečima Ninića, u svakom trenutku srpska policija imala obavezu da ih uhapsi.
“Ukoliko bi se to dogodilo, verujem da bi, prvo, naše službe bezbednosti imale potrebu da sa njima obave kvalitetan neformalni razgovor, a potom bi usledile i formalne procedure”, objašnjava Ninić.
U ovom slučaju tzv. crvena poternica Interpola znači da pravosuđe Crne Gore kroz instrumente međunarodne policijske saradnje, od policija drugih država, potražuje lica koja nisu dostupna. Ovde se polazi od pretpostavke da su osumnjičeni učinioci najtežih krivičnih dela i da se skrivaju, odnosno da se uopšte ne nalaze na teritoriji Crne Gore.
“Zadatak suda, Ministarstva pravde i policije je da kredibilnim agrumentima ubedi centralu sedišta Interpola u Lionu da postoje uslovi za raspisivanje ‘crvene poternice’. Kada se to zvanično dogodi, fotografije konkretnih lica i njihovi lični podaci biće dostupni u javnim bazama Interpola, kao i na svim graničnim prelazima i aerodromima u svetu. To učiniocima najtežih krivičnih dela ograničava slobodu kretanja pre svega, a samim tim i svakodnevni život. Policije drugih država dužne su da lice sa ‘crvene poternice’ liše slobode, a zamoljena država u kojoj su lica zatečena i zadržana, sprovodi procedure međunarodne pravne pomoći, u cilju njihovog izručenja po zahtevu Crne Gore”, ističe Ninić.
