Istraživači sa Instituta Frensis Krik, Univerziteta u Kembridžu, Imperijal koledža u Londonu, Univerziteta u Liverpulu, Univerziteta u Kejptaunu i UKHSA otkrili su vezu između antivirusnog leka za infekcije COVID-19 zvanog molnupiravir i obrasca mutacija u virus SARS-CoV-2.
Molnupiravir deluje tako što izaziva mutacije u genetskoj informaciji ili genomu virusa tokom replikacije. Mnoge od ovih mutacija će oštetiti ili ubiti virus, smanjujući virusno opterećenje u telu. Bio je to jedan od prvih antivirusnih lekova dostupnih na tržištu tokom pandemije COVID-19 i naširoko su ga prihvatile mnoge zemlje.
U istraživanju objavljenom u časopisu Nature, naučnici su koristili globalne baze podataka sekvenciranja da mapiraju mutacije u virusu SARS-CoV-2 tokom vremena. Oni su analizirali porodično stablo od 15 miliona SARS-CoV-2 sekvenci kako bi u svakoj tački evolucione istorije svakog virusa mogli da vide koje su se mutacije dogodile.
Iako virusi mutiraju sve vreme, istraživači su identifikovali događaje mutacije u globalnoj bazi podataka sekvenciranja koji su izgledali veoma različito od tipičnih obrazaca mutacija COVID-19 i da su bili snažno povezani sa pojedincima koji su uzimali molnupiravir.
Ove mutacije su se povećale 2022. godine, što se poklopilo sa uvođenjem molnupiravira. Takođe je veća verovatnoća da će se videti u starijim starosnim grupama, u skladu sa upotrebom antivirusnih lekova za lečenje ljudi koji su u većem riziku, i u zemljama za koje se zna da imaju visoku upotrebu molnupiravira. U Engleskoj, istraživači su analizirali podatke o lečenju i otkrili da je najmanje 30% događaja uključivalo upotrebu molnupiravira.
Uzroci mutacionih događaja mogu se pratiti posmatranjem njihovog „mutacionog potpisa:“ preferencija da se mutacije javljaju na određenim sekvencama u genomu. Istraživači su pronašli blisku podudarnost između potpisa uočenog u ovim mutacijskim događajima i potpisa u kliničkim ispitivanjima molnupiravira.
Istraživači su takođe videli male grupe mutacija koje sugerišu dalju transmisiju sa jedne osobe na drugu, iako nijedna utvrđena varijanta zabrinutosti trenutno nije povezana sa ovim potpisom.
Razumevanje uticaja lečenja molnupiravirom na rizike od novih varijanti i bilo kakvog uticaja koji oni mogu imati na javno zdravlje je teško. Takođe je važno uzeti u obzir da hronične infekcije COVID-19, za koje se koristi molnupiravir, same po sebi mogu dovesti do novih mutacija.
Teo Sanderson, vodeći autor i postdoktorski istraživač na Institutu Frensis Krik, rekao je: „COVID-19 i dalje ima veliki uticaj na ljudsko zdravlje, a neki ljudi imaju poteškoća u čišćenju virusa, pa je važno da razvijemo lekove koji imaju za cilj da skratimo dužina infekcije. Ali naši dokazi pokazuju da specifičan antivirusni lek, molnupiravir, takođe dovodi do novih mutacija, povećavajući genetsku raznolikost u preživeloj virusnoj populaciji.“
„Naši nalazi su korisni za tekuću procenu rizika i koristi od lečenja molnupiravirom. Mogućnost perzistentnih mutacija izazvanih antivirusima treba uzeti u obzir za razvoj novih lekova koji deluju na sličan način. Naš rad pokazuje da je do sada neviđeno veličina skupova podataka o sekvencama nakon pandemije, koje su sarađivale hiljade istraživača i zdravstvenih radnika širom sveta, stvara ogromnu moć da se otkrije uvid u evoluciju virusa koji ne bi bio moguć analizom podataka iz bilo koje pojedinačne zemlje.
Kristofer Ruis sa Odeljenja za medicinu Univerziteta u Kembridžu, rekao je: „Molnupiravir je jedan od brojnih lekova koji se koriste u borbi protiv COVID-19. On pripada klasi lekova koji mogu izazvati toliko mutiranje virusa da je fatalno oslabljen. Ali ono što smo otkrili je da kod nekih pacijenata ovaj proces ne ubija sve viruse, a neki mutirani virusi mogu da se šire. Ovo je važno uzeti u obzir prilikom procene ukupnih koristi i rizika od molnupiravira i slični lekovi“.
