Azerbejdžan je proglasio amnestiju za jermenske borce u regionu Nagorno-Karabaha koji predaju oružje, iako su neki od njih najavili da će nastaviti otpor. Jerevan s druge strane traži osudu napada na civilnu infrastrukturu u Nagorno-Karabahu i hitno pokretanje misije UN-a na toj teritoriji.
Azerbejdžan je proglasio amnestiju za jermenske borce u regionu Nagorno-Karabaha koji predaju oružje, iako su neki od njih najavili da će nastaviti otpor, saopštio je savetnik azerbejdžanskog predsednika Hikmet Hadžijev.
Jermeni, koji čine većinu u Nagorno-Karabahu, saopštili su četvrtak da su im potrebne bezbednosne garancije pre nego što predaju svoje oružje, nakon što je Azerbejdžan objavio da je vratio otcepljeni region pod svoju kontrolu nakon 24-časovne vojne operacije.
Hadžijev je najavio da će danas u ovaj region biti isporučena tri tovara humanitarne pomoći.
Ministarstvo spoljnih poslova Jermenije traži pokretanje misije UN u Karabahu Jermenski ministar inostranih poslova Ararat Mirzojan zatražio je osudu napada na civilnu infrastrukturu u Nagorno-Karabahu i hitno pokretanje misije UN-a na toj teritoriji.
„Pozivam Savet bezbednosti da preduzme sledeće hitne mere. Da osudi nastavak napada na civilne objekte i infrastrukturu, da zatraži punu primenu obaveza iz međunarodnog humanitarnog prava, da odmah pokrene misiju UN u Nagorno-Karabahu radi praćenja i procene ljudska prava, humanitarne i bezbednosne situacije“, rekao je Mirzojan na sednici Saveta bezbednosti UN.
Kako je naveo, cilj operacije Azerbejdžana je da se završi etničko čišćenje u Nagorno Karabahu.
„Ova agresija je kulminacija desetomesečne blokade i prinudne gladi koju Azerbejdžan koristi protiv stanovništva Nagorno-Karabaha“, istakao je jermenski ministar.
On je takođe negirao tvrdnje Azerbejdžana u vezi sa prisustvom Oružanih snaga Jermenije u Nagorno Karabahu.
„Očigledna je namera pojedinih subjekata da Jermeniju uključe u vojne operacije, da prenesu vojne operacije na našu teritoriju. Moramo da gradimo mirne odnose zasnovane na međusobnom priznavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, rekao je Mirzojan.
Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana DŽejhun Bajramov izjavio je da je jednostran i pristrasan pristup, zasnovan na uskim političkim razmatranjima ili lobističkim vezama koje su u osnovi sazivanja današnjih diskusija u Savetu bezbednosti povodom situacije u Nagorno Karabahu, „potpuno neproduktivan, beskoristan i osuđen na neuspeh“.
„Ovo može samo da skrene pažnju sa stvarnog procesa normalizacije, što nije u interesu Azerbejdžana i Jermenije, već u interesu određenih spoljnih sila koje nastavljaju da zloupotrebljavaju postojeće neslaganja za sopstvene političke svrhe“, poručio je Bajramov.
On je naveo da bi, u vreme kada je počela praktična primena razoružanja i demilitarizacije, praćena direktnim dijalogom između stanovnika jermenskog porekla i zvaničnika vlade Azerbejdžana, međunarodna situacija trebalo da uvaži trenutnu realnost.
Karabah je međunarodno priznat kao deo uglavnom muslimanskog Azerbejdžana, ali njegovo hrišćansko jermensko stanovništvo je održavalo de fakto nezavisnost, od rata 1990-ih kada se Sovjetski Savez raspao.
Mnogi od 120.000 Jermena u Karabahu tvrde da su ih napustili Rusija, Zapad i sama Jermenija, i više puta su govorili o tome da se plaše progona od strane Azerbejdžana, koji podržava Turska.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan saopštio je da je Jerevan spreman da prihvati izbeglice iz Nagorno-Karabaha.
U četvrtak je postignut dogovor o prekidu vatre između azerbejdžanskih oružanih snaga i jermenskih trupa u otcepljenom regionu Nagorno-Karabaha, naseljenom pretežno Jermenima.
Dogovor je postignut uz posredovanje ruskog mirovnog kontigenta, nakon što je zvanični Baku pokrenuo “antiterorističku operaciju” u Nagorno-Karabahu kako bi povratio ustavni poredak u toj oblasti koju kontrolišu jermenski separatisti.
