Svetska istraživanja pokazuju da oko 80 odsto svih procedura i intervencija u zdravstvu – urade medicinske sestre. One su desna ruka i lekarima i pacijentima, iako se na njih prvo ljutimo i mi i lekari. Srbija bi, prema evropskim standardima, trebalo da ima duplo više medicinskih sestara. Ali, onih koje su školovane. Do tada, septembar je doneo povećanje zarada, a novo se očekuje posle Nove godine.
“ Ne leči se samo hirurgijom i lekovima, leči se i pogledom i osmehom i dodirom ruke, i podrškom, i to je najviše na sestrama“, kaže Žana Đ urić, glavna medicinska sestra Klinike za neurohirurgiju UKCS.
Do 2030. godine svetu će nedostajati čak 30 miliona medicinskih sestara. U Srbiji je već zabrinjavajuće, jer po evropskim standardima na 100.000 stanovnika neophodno nam je 1.400 medicinskih sestara, imamo ih 600. Mnoge su otišle u inostranstvo.
One koje su ostale, bile su danas na Sedmom nacionalnom kongresu medicinskih sestara i tehničara.
„Moja poruka bi bila za svako ko radi, ko voli da radi svoj posao, da radi, bez obzira na sve, zato sam ja tu 35 godina a da treba nešto da se promeni, treba, u svakom smislu“, r ekla je Svetlana Cvetković, glavna medicinska sestra Klinike za digestivnu hirurgiju UKCS.
“ Sada sam glavna sestra klinike, to iziskuje ogromnu energiju, umeće, mudrost, toleranciju, pažnju, toliko toga što nećemo naći u medicinskim knji g ama, ali će nas život i okruženje naučiti da moramo biti sve što sam nabrojal a “, rekla je Žana Đurić .
“ S ve što sam postigla, dobrim delom, mogu da zahvalim ne smao kolegama, nego upravo medicinskim sestrama“, rekla je ministarka zdravlja Danica Grujičić .
Žana je sestra 30 godina, završila je Odsek hirurgije na Visokoj medicinskoj školi, radila je i u intenzivnoj nezi, i u operacionoj sali. I ona i predsednica Udruženja „Sestrinstvo“ p oručuj u – brzo se može do rešenja svih problema.
„Donošenje zakona o sestrinstvu u okviru Zakona o zdravstvenoj zaštiti rešava sva ova pitanja, uređuje sestrinstvo kao profesiju – kompletno, od obrazovanja pa sve do onoga što nas muči“, kaže Marija Galić, predsednica Udruženja medicinskih sestara i tehničara UKCS “ Sestrinstvo“.
A boli ih i muči – i plata, i uslovi rada, i to što ih nema dovoljno, ali i to što su prekvalifikacije taj problem dodatno zakomplikovale.
“ S vako može da bude, od taksiste, do frizerke, do fakultetski obrazovanih, koji nemaju svoj posao u struci. Mogu da nam pomognu ali kao pomoćni radnici, a ne kao medicinske sestre “, kaže Svetlana Cvetković .
“ N e želi m da n ekoga proz ovem ili da kažem da ne radi dobro svoj posao , ali radi se o tome koliko je znanje prisutno pre nego što krenu da rade, koliko poznaju zdravog čoveka da pruže pomoć bolesnom čovek u “, kaže Žana Đurić.
Zato će ministarstva zdravlja i prosvete napraviti spisak i proveriti akreditacije ustanova koje se bave edukacijom. Biće proverena i svaka prekvalifikacija.
„Sestre su jako neraspoložene kada su upitanju ove prekvalifikacije. M islim da apsolutno moramo vratiti poštovanje sestrinskoj profesiji, ili ćete učiti četiri godine, ili nemojte da se zovete medicinska sestra. Mislim da će sa povećanjem plata, prvo 5 posto sada a onda i 10 posto posle Nove godine, njihov položaj u materijalnom smislu biti bolji, naravno, uvek moramo raditi na što boljim radni m uslovima“, poručuje ministarka Grujičić.
Najavljuje i da će sve sestre koje su radile tokom kovida, dobiti posao na neodređeno vreme i da će nekom budućom sistematizacijom biti osnovano i Odeljenje za sestrinstvo u Ministarstvu zdravlja.
