Eksperimentalna mRNA vakcina pruža zaštitu pretkliničkim životinjskim modelima od infekcije Borrelia burgdorferi, bakterije koja izaziva lajmsku bolest, prema novom istraživanju Medicinskog fakulteta Perelman na Univerzitetu u Pensilvaniji. Rezultati ovih pretkliničkih životinjskih modela sugerišu da vakcina sprečava razvoj lajmske bolesti i da može predstavljati moćno sredstvo u smanjenju broja slučajeva lajmske bolesti.
Bakterije koje izazivaju lajmsku bolest se prenose na ljude ubodom zaraženih krpelja i mogu izazvati groznicu, glavobolju, umor i osip na koži. Ako se ne leči, infekcija se može proširiti na zglobove, srce i nervni sistem. Većina slučajeva lajmske bolesti može se uspešno lečiti sa nekoliko nedelja antibiotika, ali neki pojedinci razviju sindrom lajmske bolesti nakon tretmana (PTLDS), koji može izazvati dugotrajne simptome kao što su jaki bolovi u zglobovima i neurokognitivni problemi. Iako postoje postojeće vakcine protiv Lajmske bolesti za pse, trenutno ne postoji vakcina odobrena za rutinsku upotrebu kod ljudi.
„Bakterije su složeniji organizmi od virusa i stoga može biti izazovnije razviti efikasne vakcine protiv njih“, rekao je stariji autor, dr Norbert Pardi, docent mikrobiologije. „Ovde smo uspeli da identifikujemo metu za mRNA vakcinu koja pokazuje obećavajuće rezultate za sprečavanje infekcije B. burgdorferi na životinjskim modelima.
Vakcina, koja je nedavno opisana u časopisu Molecular Therapi, koristi istu tehnologiju ribonukleinske kiseline (mRNK) koja se koristi u vakcinama Pfizer i Moderna SARS-CoV-2, koja je uvedena u Pennu. Zajedno sa pionirom mRNA vakcine Drev Veissman, MD, Ph.D., profesor porodice Roberts u istraživanju vakcina i direktor istraživanja vakcina u Penn Medicine, Pardi i njegova laboratorija identifikovali su jedan od proteina u B. burgdorferi koji izazivaju snažan imuni odgovor , nazvan protein spoljne površine A (OspA). OspA je konzervirani protein u više sojeva B. burgdorferi, što ga čini idealnom metom za sprečavanje početne infekcije B. burgdorferi od napredovanja u Lajmsku bolest.
Testovi na životinjskim modelima pokazali su da je mRNA vakcina koja cilja na OspA izazvala snažno antigen-specifično antitelo i T-ćelijski odgovor nakon jedne vakcinacije koja bi mogla da zaštiti od infekcije B. burgdorferi. Štaviše, vakcina je izazvala snažan odgovor B ćelija memorije, koji se može aktivirati mnogo kasnije kako bi se sprečila infekcija B. burgdorferi dugo nakon primene vakcine.
„Slučajevi lajmske bolesti naglo su u porastu u Sjedinjenim Državama, naglašavajući potrebu za vakcinom koja bi zaštitila pojedince od infekcije“, rekao je Pardi. „Tehnologija mRNA pokazuje veliko obećanje za upotrebu u razvoju vakcine koja može sprečiti lajmsku bolest i kasniji razvoj oslabljujućih simptoma PTLDS-a.