Nova studija sugeriše da ešerihija koli i drugi mikrobi koji izazivaju bolesti lako prelaze između ljudi i životinja u Kambodži, zemlji u kojoj u mnogim regionima nedostaju čista voda, sanitarna i higijenska kontrola. Kontinuirana razmena, uz neregulisanu upotrebu antibiotika, dovodi do pojave i širenja E. coli otporne na lekove, kažu autori.
Maja Nadimpali, naučni saradnik Centra za istraživanje antibiotika na Univerzitetu Džordž Vašington i njene međunarodne kolege, sprovele su istraživanje u Pnom Penu, urbanoj oblasti u kojoj ljudi i životinje često žive u neposrednoj blizini bez čiste vode ili drugih kontrola životne sredine koje pomažu u sprečavanju širenja E. coli i drugih potencijalno opasnih mikroba.
Nadimpali je radio sa Lensom B. Prajsom, direktorom Akcionog centra za otpornost na antibiotike u GV, i njegovim timom, kako bi uporedio genetsku sekvencu E. coli dobijene od ljudi koji žive u Pnom Penu i mesa kupljenog na tamošnjoj pijaci. Tim je identifikovao više genetskih elemenata koji daju otpornost na moćne antibiotike koji su bili široko rasprostranjeni među ljudima i životinjama za proizvodnju hrane u Pnom Penu.
„Rezultati naše studije su bili zapaljivi. Oni su sugerisali da sojevi E. coli ljudi i životinja razmenjuju DNK brzinom koju ne viđamo u zemljama sa visokim dohotkom. A DNK koju dele čini ih otpornim na neke najvažnijih antibiotika u humanoj medicini“, rekao je Prajs, koji je takođe profesor zaštite životne sredine i zdravlja na radu na Univerzitetu Džordž Vašington.
„Zemlje koje nemaju širok pristup čistoj vodi i drugim kontrolama životne sredine mogle bi nenamerno da spremaju sledeću pandemiju.
Studija sugeriše da je okruženje u Pnom Penu stvorilo mnoge mogućnosti za razmenu bakterija i genetskih elemenata koji daju otpornost na antibiotike. Većina mesa i ribe koja se prodaje na pijacama u Pnom Penu uzgaja se u ruralnim područjima. Nedostatak tretmana kanalizacije u ruralnim sredinama može dovesti do kontaminacije vode za piće za ljude i životinje.
Riba iz uzgoja može se hraniti otpadom od svinja i živine. Pored toga, neki ljudi u Pnom Penu rutinski konzumiraju nedovoljno kuvano meso ili ribu, primetio je Nadimpali, koji je takođe docent za zdravlje životne sredine na Školi javnog zdravlja Rolins Univerziteta Emori.
„Obezbeđivanje doslednog pristupa čistoj vodi i sanitarnim uslovima može poboljšati zdravlje i blagostanje ljudi na mnogo načina“, rekao je Nadimpali. „Sumnjali smo da bi to takođe moglo pomoći otpornosti na antibiotike, ali naši nalazi pokazuju da je poboljšanje pristupa čistoj vodi i sanitarnim uslovima zapravo potrebno – kako za ljude tako i za životinje – ako želimo da imamo šansu za borbu za očuvanje antibiotika za ljudsko zdravlje .“
Studija je pokazala da su sojevi E. coli u Pnom Penu razvili otpornost na dva moćna antibiotika koji se koriste za lečenje ljudi – cefalosporine i fluorokinolone. Ljudi koji su bolesni ako jedu hranu ili su izloženi E. coli otpornim na lekove i drugim mikrobima mogu razviti infekcije opasne po život. Stručnjaci za javno zdravlje procenjuju da bakterijske infekcije otporne na antibiotike izazivaju više od 1,3 miliona smrtnih slučajeva širom sveta svake godine.
U zemljama sa visokim dohotkom poput Sjedinjenih Država, stručnjaci se fokusiraju na razvoj efikasnijih antibiotika i navođenje ljudi da izbegavaju nepotrebnu upotrebu antibiotika.
Međutim, ova studija sugeriše da problem rezistencije na antibiotike neće nestati osim ako se službenici javnog zdravlja ne pozabave nedostatkom doslednog pristupa osnovnim sanitarnim i drugim kontrolama životne sredine u zemljama u kojima se proizvodnja hrane za životinje intenzivira.
„Ovo je hitan problem javnog zdravlja koji će zahtevati od kreatora politike, istraživača i drugih da rade zajedno na smanjenju rizika“, rekao je Price. „Da bi se borili protiv ove pretnje, stručnjaci će morati da se pozabave nedostatkom osnovnih sanitarnih i drugih ekoloških kontrola koje dovode do pojave i širenja patogena otpornih na antibiotike koji nam svima prete.“