Broj radnika koji uzimaju antidepresive značajno raste kada kompanija prolazi kroz finansijska previranja, dr. istraživanje Daniela Karpatija pokazuje. Gubitak posla je važan razlog za rastuće stope recepta, ali zaposleni koji ne izgube posao takođe imaju veću vjerovatnoću da pate od depresije. Da bi obuzdao psihološke i ekonomske troškove recesije, Karpati se zalaže za proaktivnije strategije mentalnog zdravlja u vremenima krize.
Kada je 2008. udarila globalna finansijska kriza, mnoge kompanije su se iznenada našle u borbi da ostanu na površini. Ali nisu se samo kompanije suočavale sa teškim i neizvesnim vremenima – recesija je takođe uzela težak danak za zaposlene. Karpati je otkrio da se mentalno zdravlje zaposlenih pogoršalo tokom vrhunca recesije, pri čemu su najteže pogođeni zaposleni u firmama koje se bore.
Ispitujući podatke o više od 300.000 zaposlenih u Holandiji, Karpati je otkrio da zaposleni u kompanijama koje se suočavaju sa većim finansijskim poteškoćama češće koriste antidepresive. Najočiglednije objašnjenje za rastuće stope depresije je gubitak posla, koji je drastično porastao za ljude koji rade u kompanijama koje se bore tokom finansijske krize. Ali što je važno, upotreba antidepresiva je takođe bila veća među zaposlenima koji nisu izgubili posao. „Potencijalno objašnjenje je da su ovi zaposleni patili od straha od gubitka posla“, objašnjava Karpati.
Istraživanje daje novi uvid u psihološki i ekonomski teret finansijskih kriza, pokazujući da gubici produktivnosti u vezi sa zdravljem mogu biti veći nego što se ranije mislilo. „Važan nalaz je da negativni efekti na mentalno zdravlje nisu nužno ograničeni na ljude koji izgube posao“, kaže Karpati. „Zaposleni u firmama koje su u problemima i koje uspevaju da zadrže svoja radna mesta takođe mogu biti negativno pogođene.“
Da bi ljudski i ekonomski troškovi finansijskih kriza bili što niži, Karpati se zalaže za više preventivnih strategija mentalnog zdravlja. „Nadamo se da naši nalazi mogu podstaći kompanije, sindikate i vladu da se na proaktivniji način pozabave problemima uzrokovanim poteškoćama u finansiranju na nivou preduzeća. Nudeći psihološku podršku, na primer, ili prilagođavanjem obima posla kada kompanije prolaze kroz finansijske poteškoće. “
Daniel Karpati braniće doktorsku tezu „Eseji u finansijama i zdravstvu“ 19. septembra 2023. na Univerzitetu u Tilburgu. Članak zasnovan na istraživanju predviđen je za objavljivanje u časopisu Journal of Financial and Quantitative Analysis.
