Postoji mnogo zdravstvenih tvrdnji o pevušenju. Oni uključuju smanjenje stresa, olakšavanje disanja, ublažavanje zagušenja sinusa, snižavanje krvnog pritiska i podizanje raspoloženja.
To je mnogo potencijalnih prednosti za nešto što je prilično prirodno za većinu nas.
Može li nešto tako jednostavno zaista biti zdravo? Evo šta znamo do sada.
Pevušenje je verovatno povezano sa našim najranijim sećanjima na udobnost i negu, jer negovatelji umiruju bebe uspavankama i pevušenjima. Bebe, koje nisu u stanju da shvate govor, upijaju melodijske informacije, čineći pjevušenje jednim od naših najranijih oblika povezivanja putem zvuka.
Kako starimo, pjevušimo kada smo srećni, posramljeni, nezadovoljni ili u dogovoru sa nekim. Mmm. Hmm.
Često nesvesno pevušimo melodije, čak i one koje nam se ne sviđaju, preslikavajući ono što čujemo. Neke melodije se čak mogu zaglaviti u našim glavama ako sadrže udice i ponavljanje. I da se razumemo, pevušenje je takođe zgodno kada ne možemo da se setimo reči.
Zatim tu su pesme koje sadrže pjevušenje, kao što je Enia’s The Humming, hit iz 90-ih Mmm Mmm Mmm Mmm od strane Crash Test Dummies ili Retrograde Jamesa Blakea.
Kada pjevušimo, stvaramo zujanje zatvorenih usta. Provlačimo vazduh kroz naše glasne nabore (noviji termin za glasne žice), uzrokujući da vibriraju i proizvode zvuk. Možemo da kontrolišemo visinu tako što podešavamo napetost naših glasnica kako bismo pevušili melodiju.
Sva ova vibracija verovatno stimuliše naš vagusni nerv (u stvari imamo dva), deo našeg parasimpatičkog nervnog sistema. Ovo je nervni sistem koji smiruje i obnavlja telesne funkcije kao što su otkucaji srca, varenje i disanje.
Ljudi često pevuše kao način da se opuste. Njihov broj otkucaja srca može da se smanji, a varijabilnost njihovog otkucaja može da se poveća. Varijabilnost otkucaja srca se odnosi na blagu fluktuaciju u vremenu između svakog otkucaja srca. Veća varijabilnost otkucaja srca povezana je sa boljim zdravljem.
Kada pjevušimo, oscilirajući zvučni talasi mogu uticati i na sinuse, što dovodi do povećanog nivoa azotnog oksida u nosu. Jedna studija je otkrila 15 puta povećanje azotnog oksida u nosu od zujanja u poređenju sa tihim izdisajem. Azot oksid je uključen u sve, od mozga i imunološke funkcije do protoka krvi u pluća i seksualnog uzbuđenja.
U drugoj studiji, istraživači su posmatrali ljude sa alergijskim rinitisom (kao što su ljudi sa alergijama na polen ili prašinu). Kada su pjevušili, imali su veći nivo nazalnog azotnog oksida i imali su manje problema sa sinusima u poređenju sa onima koji su tiho izdisali.
Pevanje takođe dovodi do nekih neočekivanih psiholoških efekata. To uključuje povećanu svest o telu i „decentriranje“—sposobnost da se odvojimo od misli, emocija i senzacija.
Pevanje takođe igra važnu ulogu u pevanju. Jedan primer je drevna tehnika meditacije bhramari pranaiama (koja može uključivati pjevušenje dok nežno zatvarate uši vrhovima prstiju).
Nije slučajno jedan od najpevanijih zvukova na svetu — om — uključuje dugo, neprekidno zujanje na kraju. Veruje se da pevanje svih vrsta različitih zvukova i molitvi povezuje praktičare sa duhovnim carstvom i izaziva osećaj mira.
Pevanje ima kognitivne prednosti, kao što je svesnost, i izmenjena stanja svesti, kao što je tok — osećaj da ste apsorbovani i duboko usredsređeni na aktivnost. Pevanje takođe smanjuje stres.
Pevušimo iz mnogo različitih razloga, što sugeriše da ove uobičajene vokalizacije igraju važnu ulogu u našim životima.
Da li je pjevušenje zdravo? Potrebno je više istraživanja. Ali pjevušenje je dobro, poboljšava naše raspoloženje, odvlači nas od dosadnih zadataka, a može se čak koristiti i za duhovnu praksu. Srećno pjevuši!
