Nedavna studija pruža novi uvid u odnos između oslobađanja neurotransmitera dopamina i procesa donošenja odluka. Naučnici su otkrili da kada se dopamin oslobodi, odluke se donose brže, ali imaju tendenciju da budu netačnije.
Istraživači sa Univerziteta u Kelnu, Univerzitetskog medicinskog centra Hamburg-Ependorf, Tehnološkog univerziteta TUD Drezden i Integrisane psihijatrije u Vinterturu (Švajcarska) doprineli su studiji. Studija „Dopamin reguliše pragove odlučivanja u učenju sa ljudskim pojačanjem kod muškaraca“ objavljena je u časopisu Nature Communications.
Dopamin je povezan sa brojnim aspektima učenja nagrađivanja i odabira akcije. Neurotransmiter takođe igra ulogu u raznim mentalnim poremećajima i važan je za sopstvenu motivaciju. Prema jednoj teoriji, dopamin reguliše koliko se truda troši na radnje, odnosno koliko brzo se one izvode.
Istraživači su ovo istraživali u novoj studiji koristeći zadatak učenja. Oni su posmatrali 31 muškog volontera koji su naučili da povezuju apstraktne simbole sa nagradama. Svi učesnici su izvodili različite varijante zadatka učenja pod različitim uslovima droge. U jednom stanju, oslobađanje dopamina je farmakološki povećano pomoću L-dope, prekursora dopamina. U drugom stanju, oslobađanje dopamina je povećano upotrebom male doze leka Haloperidol. U kontrolnom stanju, učesnici su primali placebo.
Koristeći nove kompjuterske modele, uključeni procesi učenja i donošenja odluka su analizirani na osnovu distribucije vremena odgovora učesnika.
Pored svojih dobro poznatih funkcija, čini se da dopamin takođe reguliše kompromis između brzine i tačnosti. Ovo opisuje složenu vezu između spremnosti osobe da reaguje sporo i pravi relativno manje grešaka i njihove spremnosti da brzo reaguje i napravi relativno više grešaka.
Naučnici su uspeli da pokažu da kada je oslobađanje dopamina farmakološki povećano, parametar koji predstavlja ovaj kompromis između brzine i tačnosti je smanjen i pod L-dopom i Haloperidolom. Ovaj efekat je bio jači što su učesnici brže donosili odluke. Rezultati stoga takođe pokazuju da kompjuterski modeli mogu pružiti bolji uvid u funkciju određenih neurotransmiterskih sistema.
„Ovi nalazi povezuju dve ranije prilično različite teorije o ulozi dopamina“, rekao je profesor dr Jan Peters, profesor biološke psihologije na Univerzitetu u Kelnu, koji je doprineo studiji. „Dopamin kontroliše motorni odgovor, ali takođe može da reguliše napor. Naši podaci pokazuju mehanizam koji bi mogao da poveže ova dva aspekta pomeranjem kompromisa između brzine i tačnosti u korist brzine.“
Međutim, još uvek je nejasno u kojoj meri ovaj mehanizam takođe igra ulogu u odlukama koje se ne odnose direktno na nagradu, i kakvu ulogu u tome imaju motoričke funkcije. Ovo će se istražiti u daljim studijama.
