Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu Cirkulacija, muškarci koji kažu da imaju stresne poslove i takođe osećaju da ulažu velike napore za nisku nagradu imali su dvostruko veći rizik od srčanih bolesti u poređenju sa muškarcima koji nisu imali te stresore.
„Uzimajući u obzir značajnu količinu vremena koje ljudi provode na poslu, razumevanje odnosa između stresora na poslu i kardiovaskularnog zdravlja je ključno za javno zdravlje i dobrobit radne snage“, rekla je glavna autorka studije Mathilde Lavigne-Robišo, RD, M.S., doktorant, Populacija Jedinica za istraživanje zdravlja i optimalne zdravstvene prakse, CHU de Kuebec-Universiti Laval Research Center u Kvebeku, Kanada. „Naša studija naglašava hitnu potrebu za proaktivnim rešavanjem stresnih uslova rada, za stvaranje zdravijeg radnog okruženja koje koristi zaposlenima i poslodavcima.
Bolest srca je uzrok smrti broj 1 u SAD prema statistici Američkog udruženja za srce. U 2020, skoro 383.000 Amerikanaca je umrlo od srčanih bolesti.
Istraživanja su pokazala da dva psihosocijalna stresora — naprezanje na poslu i neravnoteža između truda i nagrade na poslu — mogu povećati rizik od srčanih oboljenja. Međutim, nekoliko studija je ispitalo kombinovani efekat.
„Naprezanje posla se odnosi na radno okruženje u kojem se zaposleni suočavaju sa kombinacijom visokih zahteva za poslom i niske kontrole nad svojim radom. Visoki zahtevi mogu uključivati veliki posao, kratke rokove i brojne odgovornosti, dok niska kontrola znači da zaposleni ima malo uticaja na donošenje odluka i kako obavljaju svoje zadatke“, objasnila je Lavin-Robišo.
„Neravnoteža između truda i nagrade nastaje kada zaposleni ulažu veliki trud u svoj posao, ali nagrade koje dobijaju zauzvrat – kao što su plata, priznanje ili sigurnost posla – doživljavaju kao nedovoljne ili nejednake sa trudom. Na primer, ako ste uvek idete iznad i dalje, ali osećate da ne dobijate zasluge ili nagrade koje zaslužujete, to se zove neravnoteža između truda i nagrade.“
„Naši rezultati sugerišu da bi intervencije koje imaju za cilj smanjenje stresora iz radnog okruženja mogle biti posebno efikasne za muškarce, a mogle bi imati i pozitivne implikacije za žene, jer su ovi faktori stresa povezani sa drugim preovlađujućim zdravstvenim problemima kao što je depresija“, rekla je Lavigne-Robichaud. „Nemogućnost studije da uspostavi direktnu vezu između psihosocijalnih stresora na poslu i koronarne bolesti srca kod žena signalizira potrebu za daljim istraživanjem složene interakcije različitih stresora i zdravlja srca žena.“
Intervencije mogu uključivati različite pristupe, kao što su obezbeđivanje resursa za podršku, promovisanje ravnoteže između posla i privatnog života, poboljšanje komunikacije i osnaživanje zaposlenih da imaju veću kontrolu nad svojim radom, rekla je ona.
„Radna snaga u SAD je među najstresiranijima na svetu, a ovi stresori na radnom mestu mogu biti štetni po zdravlje kao gojaznost i pasivno pušenje“, Eduardo J. Sanchez, M.D., M.P.H., FAHA, FAAFP, glavni medicinski službenik za prevenciju u Američko udruženje za srce.
„Ova studija dodaje sve većem broju dokaza da bi radno mesto trebalo da bude prioritetno kao sredstvo za unapređenje kardiovaskularnog zdravlja za sve. Američko udruženje za srce ostaje posvećeno i angažovano u pružanju poslodavcima resursa i informacija koje su im potrebne za aktivnu podršku zdravlju. njihovih zaposlenih i zajednica kroz naučno podržane promene politike i kulture“, nastavio je on.
Jedno ograničenje studije je to što su istraživači proučavali muškarce i žene na poslovima belog ovratnika prvenstveno u Kvebeku, Kanada, a rezultati možda neće u potpunosti predstavljati raznolikost američke radne populacije. Međutim, nalazi studije mogu biti relevantni za radnike u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama sa visokim prihodima sa sličnim strukturama poslova, kaže Lavigne-Robichaud.