Upotreba ćelijske terapije za lečenje pacijenata sa COVID-19 može smanjiti rizik od smrti od bolesti za 60%, prema sistematskom pregledu i meta-analizi koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Sao Paulo (USP) u Brazilu, u partnerstvu. sa kolegama u Nemačkoj i Sjedinjenim Državama.
Njihova otkrića su objavljena u članku objavljenom u časopisu Frontiers in Immunology.
Pregled obuhvata 195 kliničkih ispitivanja naprednih ćelijskih terapija usmerenih na COVID-19 koja su sprovedena u 30 zemalja između januara 2020. i decembra 2021. godine, kao i 26 ispitivanja čiji su rezultati objavljeni do jula 2022.
Ćelijska terapija se poslednjih godina sve češće koristi za lečenje nekoliko bolesti, posebno raka. Sastoji se u osnovi od uvođenja zdravih ćelija u organizam pacijenta kako bi se obnovili ili izmenili određeni skupovi ćelija, sprovela terapija kroz telo ili modulisala funkcija obolelih ćelija.
Tehnika koristi matične ćelije i derivate pacijenta (autologne) ili od donora (alogene). Ćelije se kultivišu ili modifikuju u laboratoriji pre davanja. Prema članku, tipovi ćelija koji su najčešće korišćeni u kliničkim ispitivanjima u vezi sa lečenjem COVID-19 u tom periodu su multipotentne mezenhimalne matične (stromalne) ćelije iz vezivnog tkiva, korišćene u 72% pregledanih studija; prirodne ćelije ubice iz limfoblasta, korišćene u 9%; i mononuklearne ćelije iz krvi, korišćene u 6%.
„Ćelijska terapija je značajno napredovala poslednjih godina i koristi se za lečenje raka i autoimunih, srčanih i infektivnih bolesti. Tokom pandemije, korišćena je za lečenje COVID-19 u nekoliko kliničkih ispitivanja“, rekao je Otavio Kabral-Markes, profesor na Medicinskom fakultetu USP i koordinator studije.
„Naša studija je prva koja je pregledala sve informacije o ovim iskustvima raštrkanim širom sveta i verifikovala pomoću meta-analize [statistički metod agregiranja podataka iz mnogih nezavisnih studija] kako funkcioniše ćelijska terapija kada se koristi za lečenje COVID-19. 19 i povezane komplikacije“, nastavio je.
Terapija matičnim ćelijama i modeli koji uključuju organoide izvedene iz matičnih ćelija privukli su veliku pažnju kao nove metode za lečenje i proučavanje COVID-19 tokom pandemije, primetio je, imajući u vidu značajnu imunološku regulatornu moć i funkcije popravke tkiva matičnih ćelija, posebno mezenhimska sorta. U slučaju pluća, na primer, klinička ispitivanja su pokazala u većoj ili manjoj meri da napredna ćelijska terapija može da ograniči težinu inflamatornog odgovora kod pacijenata sa COVID-19, smanji oštećenje pluća, poboljša funkciju pluća i pomogne u borbi protiv fibroze.
Uprkos pažnji koja se posvećuje ćelijskoj terapiji, treba naglasiti pravu zaštitu koju obezbeđuje vakcinacija, kaže Kabral-Markes. „Iako su sve ove studije pokazale da bi napredna ćelijska terapija uskoro mogla da se uspostavi kao važan dodatni tretman za ove pacijente, prevencija bolesti vakcinacijom ostaje najbolja zaštita“, rekao je on.
Klinička ispitivanja koja uključuju naprednu ćelijsku terapiju za COVID-19, koja su analizirali autori preglednog članka, sprovedena su u 30 zemalja, uglavnom u Sjedinjenim Državama, Kini, Iranu i Španiji. Međutim, oni su bili veoma heterogeni, sa veoma različitim brojem učesnika, dizajna i metodologija, tako da su istraživači za potrebe meta-analize kreirali posebno kuriranu bazu podataka ispitivanja COVID-19 na CellTrials.org sa nekoliko poboljšanja kvaliteta, kao što je uključivanje ispitivanja iz sve nacionalne registre, isključivanje lažno pozitivnih na ključne reči i isključivanje dvostrukog brojanja istih ispitivanja.
Autori takođe primećuju razlike u pogledu faza ispitivanja. U mnogim zemljama, posebno u Evropi, stroga regulativa ograničava broj proizvoda za terapiju ljudskim ćelijama sa utvrđenim bezbednosnim profilima koji se mogu testirati, a 56% ispitivanja nije dostiglo fazu 2, koja se obično fokusira na određivanje bezbednosti, efikasnosti i doze. odgovor kod nekoliko stotina dobrovoljaca sa bolešću. Drugo ograničenje je bilo to što 31% analiziranih ispitivanja nije imalo kontrolnu grupu.
„Da bismo došli do tako velikog smanjenja rizika od smrti, morali smo da uzmemo u obzir nalaze i karakteristike različitih studija, kao i da napravimo određeni broj ispravki i procena“, rekao je dr Igor Salerno Filgueiras. D. kandidat i koautor članka.
„Postoje tehnike za standardizaciju podataka, eliminisanje pristrasnosti i stvaranje nepristrasnih rezultata, omogućavajući analitičarima da dođu do zaključaka koji često ostaju neprimećeni u određenoj studiji, ali se dodaju relevantnim naučnim dokazima kada su potkrepljeni drugim podacima“, rekao je Denison Leandro M. Fonseca, još jedan koautor.
Metode izrade i kliničke isporuke u studijama koje su uključivale mezenhimalne matične ćelije bile su „izuzetno heterogene“, navodi se u članku. „Rezultati ističu važnu ulogu koju ove ćelije mogu imati u adjuvantnim terapijama za COVID-19 i povezane komplikacije. Međutim, oni takođe ukazuju na potrebu za boljom kontrolom ključnih parametara koji se odnose na način na koji se proizvodi ćelijske terapije ako smo kako bi se osigurala uporedivost između studija“, rekao je Cabral-Markues.
