Populacije koala su desetkovane šumskim požarima poslednjih godina – a istraživači predviđaju da će požari u narednim decenijama još više ugroziti njih i njihovo stanište.
Tim stručnjaka za ekologiju i modeliranje distribucije vrsta proučavao je uticaj klimatskih promena na rizik od požara u šumama od kojih zavise koale, otkrivši značajno povećanje osetljivosti ovih staništa na požare u grmovima.
Kroz generisanje mapa podložnosti požaru za sadašnjost i 2070. godine, istraživači su uspeli da identifikuju pretnju koju šumski požari predstavljaju za koale sada i pod budućim klimatskim promenama, i pronašli su alarmantne ishode.
Trenutno je 39,56% staništa koala u Australiji veoma podložno požarima, ali modeliranje predviđa da će ovo porasti na 44,61% do 2070. Ovi procenti takođe odražavaju opšte povećanje osetljivosti celokupne australijske vegetacije na požare. Studija je objavljena u časopisu Environmental Technology & Innovation.
„Varski požari će sve više uticati na populacije koala u budućnosti. Ako se želi zaštititi ovaj kultni i ranjivi tobolčar, strategije očuvanja moraju biti prilagođene da bi se suočile sa ovom pretnjom“, kaže glavni autor istraživanja, docent Farzin Šabani, koji sada radi na Odseku za biološke nauke i nauke o životnoj sredini na Univerzitetu u Kataru .
„Ključno je uspostaviti ravnotežu između osiguravanja da staništa i populacije koala ne budu potpuno uništene vatrom, a istovremeno omogućavaju podmlađivanje i regeneraciju šuma kroz periodične opekotine.“
Koristeći algoritam mašinskog učenja dinamičkog stabla odlučivanja, istraživački tim je napravio seriju mapa osetljivosti na požar. Oni pokazuju da se udeo Australije koja ima „visoku“ ili „veoma visoku“ podložnost požaru povećava sa 14,9% sada na 15,66% do 2070. godine — dok je osetljivost na požar u oblastima pogodnim za biljke od kojih zavise koale skočila sa 39,56% na 44,61 % do 2070.
Posebno je interesantno da su rezultati državnog modeliranja pokazali da će se podložnost požaru staništa koala povećati više u Južnoj Australiji i Kvinslendu nego u drugim državama. Do 2070. predviđa se da će 89,11% ukupnog staništa koala u Južnoj Australiji i 65,24% u Kvinslendu imati visoku ili veoma visoku osetljivost na požar.
„Koale bi i dalje mogle da prežive u oblastima koje su veoma podložne požarima ako njihovi izvori hrane takođe mogu da izdrže uslove sklone požaru i ako koale mogu ponovo da nasele prethodno izgorela područja iz susednih staništa – ali ovaj zadatak postaje sve teži zbog fragmentacija staništa i spaljivanje sve veće površine“, kaže koautor istraživanja dr Džon Levelin, iz laboratorije za globalnu ekologiju na Univerzitetu Flinders.
Proučavajući vrste drveća od kojih koale zavise, ranija istraživanja profesora Šabanija i kolega su otkrila da se pogodno stanište za koale može smanjiti za čak 62% svog trenutnog raspona do 2070. godine — i to bez uzimanja u obzir uticaja vatre na koale populacije. Zajedno, ovi rezultati naglašavaju izazove očuvanja koala u narednim decenijama.
„Dok mnoge od pogođenih vrsta drveća imaju inherentnu otpornost na vatru, masivni biogeografski i demografski uticaj široko rasprostranjenih šumskih požara može dovesti do opadanja ekosistema širom pejzaža, povećavajući podložnost neuspehu regeneracije“, kaže dr Llevelin.
On dodaje da su strategije potrebne za zaštitu koala i drugih vrsta ranjivih na požar, uz omogućavanje podmlađivanja šuma kroz sagorevanje u odgovarajućim intervalima, prostornim razmerama i intenzitetima; neuspeh korišćenja takvih strategija mogao bi da ima katastrofalne posledice po koale kao vrstu.
„Požari većeg intenziteta – megapožari – verovatno će smanjiti kvalitet staništa koala, povećati fragmentaciju staništa, otežati koalama da rekolonizuju područja i direktno ubijaju više koala, što će dovesti do sve izolovanijih i manjih populacija koje su podložne lokalnom izumiranju, “ kaže on.
