Tekući rad istraživača Medicinskog koledža Državnog univerziteta Floride o tome kako aspartam utiče na mozak povezao je veštački zaslađivač sa nedostatkom učenja i pamćenja kod miševa.
Potomci mužjaka miševa koji su konzumirali aspartam u nivoima koji su ekvivalentni mnogo nižim dozama od onih koje je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) smatrala bezbednim, pokazali su prostorno učenje i deficit pamćenja tokom kontrolisane 16-nedeljne izloženosti. Studija je objavljena u Scientific Reports.
I dok nedavne smernice Svetske zdravstvene organizacije ukazuju na potencijalne veze između konzumiranja aspartama i drugih veštačkih zaslađivača i povećanog rizika od metaboličkih bolesti, kardiovaskularnih bolesti i raka, one se ne bave potencijalnim efektima na kognitivne sposobnosti.
„Ovo je kognitivna funkcija koja se razlikuje od anksioznog ponašanja, tako da su efekti aspartama mnogo rasprostranjeniji nego što je to sugerisalo prethodni rad“, rekao je koautor Pradip Bhide, eminentni naučnik Džima i Beti En Rodžers, katedra za razvojnu neuronauku u Odeljenju za biomedicinske nauke.
Najnovije istraživanje je proširenje rada koje je Bhide Lab proizvela u studiji objavljenoj u Proceedings of the National Academi of Sciences u decembru 2022. godine, koja je povezivala konzumaciju aspartama sa anksioznošću kod miševa, sa efektima koji se protežu na dve generacije.
„Postoji određeno preklapanje u smislu učenja, pamćenja i anksioznosti, u smislu da često postoji emocionalna komponenta našeg učenja“, rekao je Bhide. „Kada postoji emocionalni uticaj, bolje se sećate. Ali ovo je sasvim različita funkcija i moždana mreža.
„Drugo što smo primetili ovde, za razliku od anksioznosti (istraživanja), ovo je trajalo samo jednu generaciju. To se nije videlo na unucima, samo na deci [mužjaka miševa], što je još jedna linija podrške koju ove vrste prenose se javljaju zbog epigenetskih promena u spermi.“
Tokom 16 nedelja, modeli miševa su podeljeni u tri grupe: kontrolna grupa koja je konzumirala samo vodu, grupa koja je unosila 7% maksimalnog unosa aspartama koje je FDA preporučila – što je ekvivalentno dvema dijetalnim gaziranim pićem od 8 unci dnevno – u svoju vodu, i grupu koja je unosila 15% aspartama (četiri dijetalne gazirane pića od 8 unci dnevno) u svojoj vodi.
Ovo su isti nivoi izloženosti aspartamu koje je Bhide Lab koristio u svom istraživanju anksioznosti.
Svi modeli miševa su testirani u intervalima od četiri, osam i 12 nedelja u I-lavirintu, i ponovo na 12 nedelja u Barnsovom lavirintu. U poslednjem, miševi uče da pronađu „sigurnu“ kutiju za bekstvo od 40 mogućih izbora raspoređenih u kružnoj areni.
Miševi u kontrolnoj grupi bez aspartama brzo su pronašli „sigurnu“ kutiju. Onima koji su unosili aspartam trebalo je mnogo duže da nauče zadatak.
„Vidimo da koriste drugačiju strategiju, ali pronalaze kutiju za bekstvo“, rekla je koautorka Deirdre McCarthi, istraživački fakultet u Odeljenju za biomedicinske nauke i Centru za popravku mozga. „Oni na neki način kompenzuju.“
Kompenzacija za prevazilaženje deficita učenja i pamćenja je značajna, kaže Bhide.
„Opet, oni mogu da funkcionišu, ali im je potrebno duže vreme ili im je možda potrebna dodatna pomoć“, rekao je on, sugerišući da FDA uzima bližu, višegeneracijsku perspektivu o efektima aspartama.
