Danas se HIV može lečiti medicinskim tretmanom. Međutim, uprkos 40 godina intenzivnog istraživanja, naučnici još nisu uspeli da pronađu lek za ovu bolest. Ljudi sa HIV-om doživljavaju razbuktavanje virusa samo nekoliko nedelja nakon prestanka lečenja. Ali sada, međunarodni tim istraživača, predvođen naučnicima sa Univerziteta Arhus i Univerzitetske bolnice u Arhusu, možda je napravio još jedan korak bliže postojanju bez lekova za milione koji danas žive sa HIV-om.
Prošle godine, istraživači su pokazali da su osobe kojima je upravo dijagnostikovan imao jači imuni odgovor protiv virusa i niže nivoe virusa u krvi kada su im dali takozvana monoklonska antitela protiv HIV-a, uz početak redovnog lečenja. Monoklonska antitela protiv HIV-a su veoma specifična i veoma potentna antitela koja se sintetički proizvode u velikim količinama i koriste za eksperimentalno lečenje.
U novoj studiji, nedavno objavljenoj u časopisu Nature Medicine, istraživači su pokazali da pacijenti koji su godinama bili na lečenju takođe imaju koristi od ove terapije. Konkretno, tretman antitelima omogućava učesnicima studije da potisnu virus duže od tri meseca. Dok neki od učesnika nastavljaju da spontano potiskuju HIV više od 18 meseci nakon što je njihovo redovno lečenje HIV-om prestalo.
Profesor Ole Schmeltz Søgaard sa Odeljenja za kliničku medicinu na Univerzitetu Arhus, je vodeći autor nove studije i nada se da će nas nova otkrića približiti leku:
„Studija je jedno od prvih placebo kontrolisanih ispitivanja sprovedenih na ljudima, gde smo pokazali način da povećamo sopstvenu sposobnost tela da se bori protiv HIV-a — čak i kada je standardni tretman pauziran. Stoga smatramo da je studija važan korak ka lek“, rekao je on.
Studija je sprovedena u bliskoj saradnji sa istraživačima iz Danske, Norveške, Australije i SAD.
U suđenju su učesnici studije iz Danske, Norveške i Australije nasumično podeljeni u četiri grupe. Jedna grupa je dobila lek Lefitolimod, dizajniran da pojača odgovor imunih ćelija protiv virusa, dok je druga grupa dobila dva monoklonska antitela (3BNC117 + 10-1074) protiv HIV-a, koja mogu eliminisati virus i ojačati imuni sistem ćelija. Treća grupa je primala standardni tretman bez eksperimentalnih lekova, dok je četvrta grupa primala oba tipa eksperimentalne medicine.
A rezultati studije su veoma ohrabrujući, kaže dr Jesper Damsgaard Gunst iz Univerzitetske bolnice u Arhusu, koji je takođe jedan od vodećih autora studije:
„Nažalost, nije bilo dodatne koristi od Lefitolimoda, ali naša studija pokazuje da ljudi sa HIV-om koji primaju monoklonska antitela pre nego što prestanu da uzimaju redovne lekove protiv HIV-a doživljavaju period od oko tri meseca pre nego što se virus ponovo pojavi. Pored toga, imuni sistem u trećini pacijenata oni koji su primili monoklonska antitela mogu delimično ili potpuno da potisnu virus, čak i nakon što su monoklonska antitela napustila sistem“, objasnio je on.
Uprkos izvanrednim rezultatima studije, još je dug put do dostupnosti leka, naglašava profesor Ole Schmeltz Søgaard. Prvo, istraživači treba da optimizuju tretman i poboljšaju njegove efekte. Zbog toga je na putu još suđenja.
„Nadamo se da ćemo postepeno poboljšati našu eksperimentalnu strategiju lečenja do nivoa gde je efekat našeg lečenja da do 50%, 70%, ili čak 100% pacijenata ostane bez lekova i da se ne relapsiraju niti mogu da zaraze druge. Ako to uspemo da postignemo, razvili smo lek za HIV koji će promeniti živote oko 38 miliona ljudi koji danas žive sa ovom bolešću.“
Istraživačka grupa sada regrutuje učesnike za veliko kliničko ispitivanje predvođeno UK, koje takođe testira efikasnost dva monoklonska antitela protiv HIV-a. Grupa takođe planira veću studiju širom Evrope kako bi optimizovala eksperimentalni tretman monoklonskim antitelima.
Ole Søgaard Schmeltz ima velika očekivanja od novih ispitivanja: „Naša hipoteza je da će optimizovani tretman imati još jači efekat i na virus i na imunitet pacijenata. Na ovaj način, nadamo se da ćemo poboljšati sposobnost imunog sistema da trajno potisne preostali virus u telu.“
