Dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata su možda popularne, ali nisu za decu sa dijabetesom, prema Američkoj akademiji za pedijatriju (AAP).
U novom izveštaju, AAP kaže da se dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata ne može preporučiti deci ili tinejdžerima sa dijabetesom tipa 1 ili tipa 2. To je zato što postoji malo dokaza da su oni korisni, ali postoji zabrinutost zbog ograničavanja ishrane dece do tog stepena.
Umesto toga, AAP ohrabruje porodice da se fokusiraju na izbacivanje „loših“ ugljenih hidrata: slatkih pića, slatkiša i druge prerađene hrane koja sadrži malo hranljivih materija. Jednako važno, deca treba da dobijaju dovoljno zdravih ugljenih hidrata, uključujući povrće, pasulj i žitarice bogate vlaknima.
„Keto“ dijeta i slične one popularne među odraslima mogu postaviti vrlo stroga ograničenja na ugljene hidrate, sa plafonom od čak 20 grama dnevno – što je ekvivalentno pola šolje belog pirinča.
Velika zabrinutost je da će dijete sa malo ugljenih hidrata smanjiti hranljive materije kod dece tokom kritičnih perioda razvoja, rekla je Ejmi Rid, pedijatrijska dijetetičarka iz Medicinskog centra za dečiju bolnicu u Sinsinatiju.
Rid, koja nije bila uključena u izveštaj AAP-a, rekla je da se slaže sa njegovim preporukama.
„Fokus bi trebalo da bude na zdravoj ishrani, a ne na ograničenjima“, rekla je Rid, koja je i portparolka Akademije za ishranu i dijetetiku.
Dijabetes postoji u različitim oblicima: Dijabetes tipa 1 nastaje usled napada imunog sistema na ćelije pankreasa koje proizvode insulin, hormon koji reguliše šećer u krvi. Kod dijabetesa tipa 2, koji je često povezan sa gojaznošću, telo gubi sposobnost da pravilno koristi insulin.
Kao rezultat, nivo šećera u krvi raste. Deca sa tipom 1 moraju da uzimaju dnevne injekcije insulina ili da nose insulinsku pumpu. Onima sa tipom 2 će možda biti potrebni lekovi ili pomoć u gubitku težine. U oba slučaja, pažnja na ishranu je ključna.
Neki lekari preporučuju dijetu sa malo ugljenih hidrata za odrasle sa dijabetesom, dok mnoge popularne dijete – i poznate ličnosti – zagovaraju smanjenje ugljenih hidrata za gubitak težine.
Dakle, neki roditelji bi mogli biti zainteresovani za smanjenje unosa ugljenih hidrata kako bi se izborili sa dijabetesom svoje dece, rekla je dr Tamara Hannon, jedan od autora izveštaja AAP-a.
„Ali to ne mora biti ekstremno, samo mora biti razumno“, rekao je Hannon, pedijatar endokrinolog u Rilei Children’s Health u Indijanapolisu. „Gde god možete, smanjite slatku hranu.“
Uklanjanje pića zaslađenih šećerom, uključujući sokove, odličan je način za početak, rekao je Hannon.
„Porodicama može biti teško da dobro jedu uz ograničeni budžet“, primetila je ona. „Ali izbacivanje slatkih pića ne košta ništa.
Niti dolazi sa potencijalnim rizicima dijete sa malo ugljenih hidrata za decu. Prema AAP-u, to uključuje nedostatke hranljivih materija, zaostajanje u rastu ili razvoju kostiju, i natapanje dece u „kulturu ishrane“ što može dovesti do nezadovoljstva tela i poremećaja u ishrani.
Ako roditelji, međutim, žele da isprobaju ishranu sa malo ugljenih hidrata za upravljanje dijabetesom svog deteta, AAP ih poziva da rade sa svojim zdravstvenim radnicima. Grupa preporučuje dodatno praćenje rasta dece, zdravlja kostiju, statusa uhranjenosti i još mnogo toga.
Međutim, nemaju sve američke porodice pristup takvoj nezi „zlatnog standarda“, rekao je Hannon, posebno u delovima zemlje u kojima nedostaje specijalista.
Generalno, AAP preporučuje da deca sa dijabetesom ili „predijabetesom“ – abnormalnim nivoima šećera u krvi koji mogu prethoditi dijabetesu tipa 2 – slede iste smernice za ishranu koje postoje za svu decu uzrasta od 4 do 18 godina:
Rid je istakao da tipično američko dete ne dobija dovoljno vlakana i da bi dijeta sa malo ugljenih hidrata to još više pogoršala.
Vlakna, rekla je ona, mogu biti od pomoći u upravljanju nivoima šećera u krvi, jer usporavaju varenje.
Za porodice sa ograničenim budžetom, Rid je primetio da zamrznuto ili konzervirano povrće nije samo dobro, već u nekim slučajevima može biti čak i više hranljivih sastojaka od svežeg povrća. Postoje i načini prilagođeni deci da se uklope više zdravih ugljenih hidrata, rekla je – poput pravljenja takosa od mesa, pasulja i povrća.
Ali ishrana dece nije samo odgovornost roditelja, naglasio je Hannon. Američko društvo, rekla je ona, čini izbore koji su sumnjivi u ishrani lakšim, a zdrave težim – posebno za porodice sa nižim primanjima.
Jedan od načina na koji pedijatri mogu pomoći, kaže AAP, je podsticanje porodica koje se kvalifikuju za saveznu pomoć u ishrani da se upišu.
Izveštaj je objavljen na mreži 18. septembra u AAP-ovom časopisu Pediatrics.