AI transformiše svet mode, ali tehnologija koja se brzo razvija nikada neće biti zamena za „originalnu kreativnost“ dizajnera, kaže šef pionirskog projekta.
Modni inovator Calvin Vong razvio je Interaktivni pomoćnik za dizajn za modu (AiDA)—prvi AI sistem na svetu koji predvode dizajneri.
Koristi tehnologiju prepoznavanja slika kako bi ubrzao vreme potrebno da dizajn pređe od prve skice do modne piste.
„Dizajneri imaju svoje otiske na tkanini, šare, tonove boja, početne skice i postavljaju slike“, rekao je Vong za AFP.
„Tada naš sistem veštačke inteligencije može prepoznati te elemente dizajna i dati više predloga za dizajnere da usavrše i modifikuju svoj originalni dizajn.“
Vong je rekao da je posebna snaga AiDA-e u njenoj sposobnosti da predstavi „sve moguće kombinacije“ koje dizajner treba da razmotri, nešto što je rekao da je nemoguće u trenutnom procesu dizajna.
Na izložbi u Hongkonškom M+ muzeju u decembru predstavljene su kolekcije 14 dizajnera razvijenih pomoću ovog alata.
Ali Vong je naglasio da se radi o „omogućavanju inspiracije dizajnerima“, a ne o „korišćenju veštačke inteligencije da preuzme posao dizajnera, da preuzme njihovu kreativnost“.
„Moramo ceniti originalnu kreativnost dizajnera“, dodao je on.
Vong je na čelu Laboratorije za veštačku inteligenciju u dizajnu (AidLab), saradnju između britanskog Kraljevskog koledža umetnosti (RCA) i Politehničkog univerziteta u Hong Kongu gde je profesor mode. —„Transformacioni“
Vicekancelar RCA Naren Barfild je predvideo da će uticaj veštačke inteligencije na modnu industriju biti „transformacioni“.
„Uticaj će biti ogroman od faze ideje i koncepcije do izrade prototipa, pa sve do proizvodnje, distribucije i na kraju reciklaže“, rekao je on.
Takozvana personalizacija se već koristi za poboljšanje korisničkog iskustva uz bolje preporuke proizvoda i efikasnije pretrage, pomažući kupcima da brzo i lako pronađu ono što žele.
Ali kako se tehnologija razvija, tako se razvija i niz visoko specijalizovanih alata.
AiDA je bio samo jedan od projekata AidLab-a koji je predstavljen u britanskoj prestonici uoči Londonske nedelje mode, koja je počela u petak.
Drugi su uključivali projekat Neo Couture koji ima za cilj korišćenje naprednih tehnologija za digitalno očuvanje specijalizovanih veština i tehnika koje koriste modni majstori.
Sa modnom industrijom u Velikoj Britaniji koja se suočava sa nedostatkom veština, ona stvara sistem obuke uz pomoć veštačke inteligencije kako bi pomogao u podučavanju veština mode.
Drugi projekat ima za cilj povećanje održivosti kako bi se smanjilo procenjenih 92 miliona metričkih tona odeće koja svake godine završi na deponiji.
Jedna potencijalna upotreba projekta AI Loupe je da pomogne dizajnerima da prevaziđu probleme korišćenja takozvane mrtve tkanine.
Dizajneri mogu da fotografišu ostatke tkanine, a zatim da koriste alat da dobiju detalje koji nedostaju kako bi procenili njegovu podobnost za svoje dizajne.
„Koristi kameru kao vaš indeks, materijal je KR kod koji donosi informacije“, rekao je istraživač projekta Čip Jansen.
Budućnost AI u modnom dizajnu, međutim, nije jasna.
Osnivač njujorškog brenda Collina Strada Hilari Tejmur ove nedelje je priznao da su ona i njen tim koristili AI generator slika Midjournei da kreiraju kolekciju koju su prikazali na Nedelji mode u Njujorku.
Iako je Taimour koristio samo slike sopstvenog prošlogodišnjeg izgleda da bi pomogao u generisanju svoje kolekcije za proleće/leto 2024., pravni problemi koji se naziru mogli bi da za sada zadrže odeću generisanu veštačkom inteligencijom sa modnih pista.
„Što se tiče mode koju je dizajnirala AI, očekivala bih da od dizajnera čujem da postoje pitanja prava intelektualne svojine“, rekla je Rebeka Levin, viši kustos u londonskom Muzeju dizajna.
„Zato što će sve što se vrati biće izvučeno sa objavljenih slika i da bi se to regulisalo biće potrebno mnogo posla.
Barfild iz RCA rekao je da bi to područje bilo teško, ali je očekivao da će to biti rešeno kroz testne slučajeve i zakone.
„Ne znam koliko će brzo (AI) biti transformacija, ali ako kompanijama pruži konkurentsku prednost, mislim da će investirati i brzo je preuzeti“, rekao je on.
Jedina stvar koja trenutno koči kompanije bila je potrebna „ogromna ulaganja“ u infrastrukturu, rekao je on.
„Ali kada to urade, mogu da krenu u korak, onda će uštedeti na materijalnom otpadu i produktivnosti“, dodao je on.
Što se tiče bojazni dizajnera da bi to moglo postati zamena za ljudski kreativni proces, rekao je da je ključno ko kontroliše donošenje odluka.
Koristeći „genetski algoritam“ gde ste počeli sa jednim dizajnom i koristili softver za generisanje uzastopnih, računar bi mogao da proizvede 1.000 različitih izgleda, nešto za šta bi mogle biti potrebne nedelje da se nacrta, rekao je on.
S druge strane, ako bi dizajner zadržao kontrolu, veštačka inteligencija bi mogla da ponudi ogromne koristi tako što bi značajno ubrzala proces „bez nužnog donošenja odluka umesto njih“, dodao je on.
