Značajan broj nastavnika u 28 zemalja sa visokim dohotkom oseća se potcenjenim u svojim društvima, što posledično utiče na njihov nivo zadovoljstva poslom i način na koji se angažuju u svom poslu, prema studiji čiji je koautor istraživač Penn State College of Education.
Studija je objavljena u AERA Open.
Soo-iong Biun, profesor obrazovanja koji je specijalizovan za obrazovnu teoriju i politiku i koautor rada, kaže da rezultati ukazuju na potrebu za reformama politike kako bi se nastavnici podstakli da ostanu u profesiji i nastave da unapređuju nastavnu praksu.
„Naši nalazi empirijski pokazuju da ako se nastavnici osećaju cenjenima u društvu i od strane medija i kreatora politike, njihovo zadovoljstvo poslom će se povećati i stoga će [oni] uložiti više napora da usvoje nove ideje i metode kako bi promenili i unapredili svoje škole“, rekao je Bjun. „Čvrsto verujemo da će ovo zauzvrat pozitivno uticati na učenje i ishode učenika, ne samo direktno, već i indirektno verovatno kroz smanjenje odsustva nastavnika.“
Da bi ispitali globalni obrazac u percepciji nastavnika o vrednosti zanimanja i identifikovali moguće ishode i prediktore, Biun i njegove kolege analizirali su podatke Međunarodnog istraživanja o podučavanju i učenju (TALIS) iz 2018., koji uključuje podneske od oko 112.000 nastavnika.
Otkrili su da je ogromna većina nastavnika izjavila da se osećaju potcenjenim u skoro svim zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). OECD je međuvladina organizacija sa 38 zemalja članica, osnovana 1961. godine da bi stimulisala ekonomski napredak i svetsku trgovinu.
Istraživači su zatim ispitali moguće posledice i prediktore percipirane vrednosti zanimanja u četiri zemlje sa različitim kontekstima nastavničke politike — Sjedinjenim Državama, Australiji, Finskoj i Koreji.
U podacima TALIS-a, percepcija nastavnika o vrednosti zanimanja merena je sa četiri stavke ankete u kojima se od nastavnika traži da naznače nivo slaganja – jedan za potpuno se ne slaže do četiri za potpuno se slaže – o izjavama da su nastavnici cenjeni u društvu od strane medija i kreatora politike ; te da nastavnici mogu uticati na obrazovnu politiku. Ovaj skup podataka obuhvatao je oko 20 nastavnika iz svake škole, sa ciljnim uzorkom od 200 škola po zemlji.
Rezultati, rekao je Biun, pokazuju da se globalno velika većina nastavnika oseća potcenjeno u društvu i od strane medija i kreatora politike.
Samo 24,5% nastavnika je izjavilo da se oseća cenjeno u društvu, a samo 18,4% nastavnika izjavilo je da se oseća cenjeno od strane medija. Njihova percepcija vrednosti od strane kreatora politike je još niža, sa samo 13,3% ispitanika koji su izjavili da se u proseku osećaju cenjenima. Pored toga, samo 22,5% je izjavilo da ima uticaj na obrazovnu politiku.
„Sve u svemu, nastavnici misle da nisu dobro cenjeni u društvu u različitim zemljama“, rekao je Bjun. „Otkrili smo da je samo jedan od četiri nastavnika srednjih škola rekao da se osećaju cenjenim u društvu.
Pored toga, nastavnici koji se osećaju potcenjenim prijavljivali su manje kolektivnih napora nastavnika za unapređenje škole, kao i nezadovoljstvo poslom dosledno u sve četiri zemlje.
Prema Biun-u, studija je pokazala razlike između nacija u tome da li su kompenzacija i okruženje u kojem se donose odluke u školi značajno povezani sa percepcijom nastavnika o vrednosti zanimanja. U SAD, nastavnici koji su zadovoljni svojom platom, imaju veću autonomiju u učionici i uključeni u školski budžet i donošenje odluka u vezi sa politikom, kao što su alokacija budžeta, disciplinske politike, politike ocjenjivanja i prijem učenika, vjerovatnije će prijaviti da su su cenjeni i uticajni.
Nalazi u SAD, Australiji i Finskoj su generalno bili slični. S druge strane, Bjun je rekao, u Koreji je manje verovatno da će nastavnici koji su uključeni u odluke o nastavnom planu i programu prijaviti da su cenjeni i uticajni. Nastavnici kojima je data prilika da budu uključeni u donošenje odluka o nastavnom planu i programu mogu se osećati ograničeno zbog standardizovanih nacionalnih udžbenika i standarda sadržaja, što može dovesti do čestog zaključavanja rogova između nastavnika i vlade Južne Koreje.
„U korejskom društvu, nastavni plan i program je standardizovan“, rekao je Bjun. „Iako nastavnici imaju izvesnu nezavisnost, moraju da poštuju vladine propise. Što više autonomije imaju u svojoj učionici, to više mogu biti frustrirani stalnim odbijanjem vlade.“
Sve u svemu, rekao je Biun, studija je pokazala da se radni uslovi povezani sa percipiranom vrednošću zanimanja razlikuju u različitim zemljama sa različitim kontekstima nastavničke politike, naglašavajući važnost identifikovanja uslova specifičnih za okrug koji bi mogli biti ciljani u nastojanju da se poboljša percepcija nastavnika o vrednosti zanimanja.
Prema istraživačima, načini za poboljšanje morala uključuju poboljšanje plata nastavnika, pružanje veće autonomije u učionici nastavnicima i njihovo uključivanje u donošenje odluka u školi u vezi sa politikom. Konkretno, u SAD, gde politika nastavnika proizvodi značajne razlike u kvalifikacijama kandidata za nastavnike, raspodeli kvalifikovanih nastavnika i profesionalnoj kontroli, promene politike koje su pokrenuli rukovodioci okruga i škola imaju najveći potencijal da se nastavnici osećaju cenjenima, rekao je Bjun.
„Kvalitetni nastavnici će verovatno ostati u svojoj profesiji ako se osećaju više cenjenim i igraće važnu ulogu u oblikovanju ishoda svojih učenika“, rekao je Bjun.
